U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. ZPP, na koje Vrhovni kasacioni sud, kao drugostepeni sud u ovom postupku, pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda iz tačke 12. istog člana, na koju se žalbom ukazuje, jer pobijana odluka sadrži razloge o svim odlučnim činjenicama, saglasno utvrđenom činjeničnom stanju i izvedenim dokazima.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, predlagač D.O.O. „Gens“ iz Niša je 17.03.2015. godine podneo Višem sudu u Nišu zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Nišu pod brojem I 971/10. U tom postupku, predlagač je u svojstvu izvršnog poverioca 14.04.2005. godine Osnovnom sudu u Nišu podneo predlog za izvršenje, protiv AA iz sela ..., opština ..., radi naplate novčanog potraživanja. Predlagač je pre podnošenja zahteva u ovom predmetu, zbog neažurnog postupanja suda, tražio zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Višeg suda u Nišu R4 I 79/14, pa je u ranije vođenom postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku rešenjem od 05.09.2014. godine utvrđeno da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i naloženo prvostepenom sudu da okonča postupak u najkraćem roku. Nakon toga, rešenjem istog suda R4 I 102/14 od 08.12.2014. godine podnosiocu zahteva priznato je pravo na pravičnu naknadu u iznosu od 30.000,00 dinara.

Viši sud u Nišu je rešenjem R4 I 32/15 od 02.03.2016. godine odbacio novi zahtev predlagača od 17.03.2015. godine kao nedozvoljen, nalazeći da je pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Nišu već odlučeno o zahtevu predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom predmetu Osnovnog suda u Nišu I 971/10. Odlučujući o žalbi predlagača, Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Rž g 604/16 od 14.04.2016. godine ukinuo navedeno rešenje i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak. Napomenuo je da stranka ima pravo na podnošenje novog zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ukoliko predmet za koji je utvrđena povreda prava, ni nakon donošenja rešenja, nije okončan u razumnom roku i naložio da se ispita činjenica da li je predmet I 971/10 okončan.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud je izvršio uvid u predmet Osnovnog suda u Nišu I 971/10 i utvrdio da je nakon donošenja rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g 604/16 od 14.04.2016. godine izvršen uviđaj na licu mesta u selu ... 20.10.2016. godine, kada je konstatovano da ne postoji mogućnost popisa pokretnih stvari koje bi mogle biti predmet izvršenja, s obzirom da se izvršni dužnik izjasnila da je nezaposlena i da je prijavljena kao nezaposleno lice kod NSZ, da ne poseduje nepokretnu imovinu, niti putničko vozilo. O tome je obavešten izvršni poverilac 21.10.2016. godine, sa uputstvom da u roku od 45 dana od dana prijema obaveštenja može da podnese novi predlog za ponovni popis, uz pretnju obustave izvršenja. Punomoćnik poverioca je podneskom od 29.11.2016. godine predložio da sud ponovo izađe na lice mesta radi popisa celokupne imovine izvršnog dužnika, te da od nadležnih organa pribavi podatke da li je izvršni dužnik u radnom odnosu i da li poseduje neko motorno vozilo. Osnovni sud u Nišu pribavio izveštaj od PU Niš PS Svrljig u kome je navedeno da izvršni dužnik ne poseduje registrovana motorna vozila, kao i uverenje i potvrda RF PIO Filijala Niš od 15.12.2016. godine da je AA bila prijavljena ovom fondu do 27.02.2014. godine, te da nakon toga nema nikakvih primanja. U spisima predmeta je i potvrda načelnika odeljenja RF PIO od 13.05.2017. godine da se AA ne vrši isplata penzije od strane tog organa. Izvršni sud je pribavio i uverenje RGZ - Službe za katastar nepokretnosti u Svrljigu od 22.06.2017. godine kojim je potvrđeno da izvršni dužnik u katastarskom operatu nema upisanih nepokretnosti na području opštine Svrljig. Ponovni popis pokretnih stvari izvršnog dužnika održan je 14.12.2017. godine, ali je sudski izvršitelj konstatovao da nisu pronađene pokretne stvari koje bi mogle biti predmet izvršenja. Tom popisu nije prisustvovao izvršni poverilac, iako je bio blagovremeno obavešten o datumu i vremenu sprovođenja ponovnog popisa pokretnih stvari na adresi izvršnog dužnika. Izvršni sudija Osnovnog suda u Nišu je zaključkom od 30.01.2018. godine naložio punomoćniku izvršnog poverioca da sudu dostavi dokaze o tome da li izvršni dužnik poseduje nepokretnosti, kao i da li je zaposlen i to od RGZ Službe za katastar nepokretnosti i Nacionalne službe za zapošljavanje, a sve u roku od 10 dana od prijema zaključka pod pretnjom zakonskih posledica u slučaju nepostupanja, po kome izvršni poverilac nije postupio. Rešenjem Osnovnog suda u Nišu I 971/10 od 07.05.2018. godine obustavljen je postupak izvršenja u predmetu I 971/10 i ukinute su sprovedene radnje. Protiv ovog rešenja izvršni poverilac je izjavio prigovor 28.05.2018. godine, koji je rešenjem veća Osnovnog suda u Nišu IPV (I) 194/18 od 01.10.2018. godine odbijen kao neosnovan. Ovo rešenje je punomoćnik poverioca primio 16.01.2019. godine i predmet je kao pravnosnažno završen arhiviran 11.02.2019. godine.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Razumna dužina sudskog postupka predstavlja optimalno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno, da bi se neizvesnost otklonila, a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada ili ne, čime se obezbeđuje i pravna sigurnost stranaka. Međutim, optimalno potrebno vreme za okončanje postupka je relativna kategorija, koja se procenjuje u svakom konkretnom slučaju na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u sudskom postupku, ponašanja podnosioca prigovora za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, postupanja suda, prirode zahteva, odnosno značaja predmeta spora za podnosioca prigovora.

Ocenjujući činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke, specifičnosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje stranaka u postupku, postupanje suda koji vodi postupak, kao i prirodu zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, kao i ostale činioce koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno postupio sudija Višeg suda u Nišu kada je odbio prigovor predlagača radi ubrzanja postupka u predmetu Osnovnog suda u Nišu I 971/10, imajući u vidu da je u periodu nakon donošenja rešenja R4 I 79/14 od 05.09.2014. godine izvršni sud aktivno delovao i preduzimao radnje radi namirenja potraživanja izvršnog poverioca. Nalazeći da u posmatranom periodu nije povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku, prvostepeni sud je pravilnom primenom člana 8a i 8b Zakona o uređenju sudova prigovor predlagača odbio kao neosnovan.

Suprotno navodima žalbe, prvostepeni sud pravilno zaključuje da je u izvršnom postupku sprovedenom nakon donošenja rešenja Višeg suda u Nišu R4 I 79/14 od 05.09.2014. godine sud preduzimao radnje iz svoje nadležnosti u cilju sprovođenja izvršenja i naplate potraživanja predlagača, te da nije bilo dužih perioda neaktivnosti suda. Naime, prilikom ocene da li je predlagaču u nekom sudskom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku treba imati u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, a koje se pre svega odnose na dužinu i vrstu postupka, postupanje suda, kao i ponašanje predlagača, složenost predmeta i značaj koji predmet postupka ima za predlagača. U konkretnom slučaju radi se o izvršnom postupku, za koji je zakonom propisana hitnost u postupanju i koji je pokrenut 14.04.2005. godine, a okončan donošenjem rešenja o obustavi postupka I 971/10 od 07.05.2018. godine, jer izvršni poverilac nije postupio po nalogu suda u smislu člana 91. stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11 ... 106/15), s obzirom da u ostavljenom roku nije predložio sredstva i predmet izvršenja. Okolnost da potraživanje nije naplaćeno ne zavisi samo od aktivnosti i delotvornosti preduzetih procesnih radnji od strane suda, već i od ponašanja stranaka i drugih učesnika u postupku. Vrhovni kasacioni sud ukazuje da, kada su stranke u izvršnom postupku fizička lica ili pravna lica koja nisu pod kontrolom države, odnosno kada nijedna od strana u sporu nije vlast ili državni organ, uloga suda je da preduzme ono što se može razumno očekivati da bi se izvršenje sprovelo i da bi se poveriocu pomoglo da ostvari svoje potraživanje, ali ne i da garantuje izvršenje u svakom konkretnom predmetu (stav izražen u presudi Fuklev v. Ukraine, Petrović protiv Srbije). Stoga okolnost da poverilac nije naplatio svoje potraživanje ni nakon što je u ranije vođenom postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku rešenjem Višeg suda u Nišu R4 I 79/14 od 05.09.2014. godine utvrđena povreda prava i naloženo ubrzanje postupka, sama po sebi nije dovoljna da bi se ponovo utvrdila odgovornost suda za nemogućnost izvršenja. U situaciji kada izvršenje nije moguće sprovesti zbog toga što izvršni dužnik nema nepokretnosti i nije zaposlen, a poverilac nije dostavio nove predloge u pogledu daljeg postupanja suda, odnosno nije predložio sredstva i predmet izvršenja u smislu člana 57. stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, prvostepeni sud je pravilno ocenio da u konkretnom slučaju, u postupku izvršenja sprovedenom nakon donošenja prethodnog rešenja R4 I 79/14 od 05.09.2014. godine nema propusta suda koji su doprineli trajanju postupka i zahtev predlagača je pravilno odbio kao neosnovan.

Na osnovu člana 401. tačka 2. Zakona o parničnom postupku i člana 8b stav 3. i 8v Zakona o uređenju sudova, u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Predlagaču nisu priznati troškovi žalbenog postupka primenom člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, u vezi sa članom 30. Zakona o vanparničnom postupku, imajući u vidu da nije uspeo u postupku.

Predsednik veća – sudija

Jasmina Vasović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić