Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari predlagača A.D. iz K., čiji je punomoćnik B.G., advokat iz K., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Vušeg suda u Šapcu R4 i 73/2015 od 16.09.2015. godine, u sednici održanoj 11.02.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana, žalba predlagača i POTVRĐUJE rešenje Višeg suda u Šapcu R4 i 73/2015 od 16.09.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Šapcu R4 i 73/2015 od 16.09.2015. godine, stavom prvim izreke utvrđeno je da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred Osnovnim sudom u Loznici u predmetu I 456/11. Stavom drugim izreke naloženo je Osnovnom sudu u Loznici da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz stava 1. okončao do 16.12.2015. godine. Stavom trećim izreke predlagaču je određena primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku od 20.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 04.08.2015. godine do isplate, koja će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije, opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva predlagača za isplatu. Stavom četvrtim izreke odbijen je zahtev predlagača preko 20.000,00 dinara do traženih 300.000,00 dinara. Stavom petim izreke predlagaču su određeni troškovi postupka od 6.780,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.09.2015. godine do isplate koji će se isplatiti sa računa budžetskih sredstava u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti rešenja. Stavom šestim izreke odbijen je zahtev za troškove postupka preko dosuđenog iznosa od 6.780,00 dinara do traženih 60.780,00 dinara.

Protiv navedenog rešenja predlagač je izjavio žalbu, zbog svih zakonskih razloga, osporavajući ga u stavovima četvrtom i šestom izreke.

Odlučujući o žalbi na osnovu člana 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 116/08 i 101/2013), primenom člana 402. u vezi sa članom 386. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14) i članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, na čiju primenu upućuje član 8v Zakona o uređenju sudova, Vrhovni kasacioni sud je našao da žalba predlagača nije osnovana.

U postupku donošenja ožalbenog rešenja nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1, 2, 3, 5, 7. i 9. ZPP, na koje se u postupku po žalbi pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, predlagač A.D. je 03.06.2011. godine podneo predlog za izvršenje Osnovnom sudu u Loznici protiv izvršnog dužnika D.G., radi naplate duga, plenidbom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Sud je rešenjem I 456/11 od 08.06.2011. godine odredio predloženo izvršenje, pa je 24.08.2011. godine započeto sprovođenje izvršenja tako što je sudski izvršitelj pokušao da izvrši popis stvari izvršnog dužnika, ali ga nije zatekao kod kuće. Izvršni poverilac je podneskom od 30.08.2011. godine obavestio sud da je sa izvršnim dužnikom postignut sporazum o načinu izmirenja obaveza i predložio da se izvršenje odloži do 01.10.2011. godine. Podneskom od 02.04.2012. godine izvršni poverilac je obavestio sud da dug nije izmiren i predložio je nastavljanje postupka. Sudski izvršitelj je 31.05.2012. godine i 25.07.2012. godine pokušao da izvrši popis stvari, ali neuspešno, a 09.12.2013. godine popisano je i procenjeno putničko vozilo izvršnog dužnika. Zaključkom suda od 01.08.2014. godine zakazana je prva prodaja popisanog vozila za 05.09.2014. godine, koja nije uspela, pa ponovo zaključkom od 10.10.2014. godine za 08.12.2014. godine, koja je odložena zbog nepristupanja stranaka i kupaca, a zatim zaključkom suda od 07.09.2015. godine treći put je zakazana prodaja za 20.10.2015. godine, što je i poslednja preduzeta radnja u izvršnom postupku.

Analizirajući dužinu trajanja i tok postupka pred prvostepenim sudom, Viši sud u Šapcu je našao da je povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku i naložio je okončanje izvršnog postupka u najkraćem roku.

Odlučujući o zahtevu za naknadu zbog utvrđene povrede prava, Viši sud u Šapcu je predlagaču odredio naknadu od 20.000,00 dinara, dok je odbio zahtev do traženih 300.000,00 dinara.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Viši sud u Šapcu pravilno odlučio o naknadi za povredu prava na suđenje u razumnom roku, pa se žalbom neosnovano pobija visina naknade.

Naime, primenom člana 8b stav 1. Zakona o uređenju sudova, sud može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava, ako utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan. Iz sadržine navedene odredbe proizilazi da se radi o specifičnom postupku, koji ima za cilj ubrzanje okončanja postupka u kome je utvrđeno da je došlo do prekoračenja razumnog roka za sudova, predviđa mogućnost određivanja primerene naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, adekvatne okolnostima svakog konkretnog slučaja. Pravilna primena ove odredbe podrazumeva da primerena naknada ne predstavlja naknadu štete, već uz izricanje mere za ubrzanje postupka, predstavlja satisfakciju za utvrđenu povredu prava. Visina primerene naknade određuje se u zavisnosti od okolnosti svakog konkretnog slučaja, pri čemu se posebno ceni priroda zahteva odnosno značaj predmeta spora za podnosioca zahteva, postupanje suda, ali i predlagača, kao učesnika u postupku u kome je došlo do povrede prava.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je u konkretnom slučaju Viši sud u Šapcu pravilno odmerio naknadu predlagaču od 20.000,00 dinara, uz ocenu svih okolnosti koje su od uticaja na određivanje naknade, a naročito neopravdano dug period nepostupanja suda i to: od neuspelog popisa 25.07.2012. godine do popisa putničkog vozila 09.12.2013. godine, zatim od te radnje do zaključka za prvu prodaju 01.08.2014. godine i od neuspele drugi put zakazane prodaje 08.12.2014. godine do zaključka za novu prodaju 07.09.2015. godine. Osim toga, sud je cenio i činjenicu da je izvršni poverilac, ovde predlagač, delimično doprineo trajanju postupka, jer je po njegovom predlogu bilo odloženo postupanje suda u periodu od sedam meseci. Kako su ove okolnosti ocenjene, a nije bilo drugih koje bi opravdale dosuđivanje naknade u većem iznosu, pravilno je odbijen zahtev predlagača preko navedenog iznosa kao neosnovan.

Osim navedenog, Vrhovni kasacioni sud je našao da je pravilno odlučeno o troškovima postupka. Predlagač ima pravo na naknadu troškova postupka primenom člana 154. stav 1. ZPP, koji su mu priznati za sastav zahteva - 6.000,00 dinara, koji je sačinio advokat, primenom tarifnog broja 13. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“ broj 121/12), s obzirom da je predlog za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku akt pritužbenog karaktera, koji nije strogo formalan, zbog čega ne pripadaju troškovi u većem iznosu.

Na osnovu iznetog, primenom člana 401. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.