Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pobijano rešenje je doneto uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku, koji zakon se shodno primenjuje u postupcima za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, jer je u pobijanom rešenju prvostepeni sud nepravilno primenio odredbu člana 294. stav 1. tačka 6) ZPP, a što je bilo od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke.

Uvidom u spise predmeta utvrđeno je da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Subotici u predmetu K 789/13 po optužnici oštećenog kao tužioca W. DOO protiv okrivljene S.P., presudom Osnovnog suda u Subotici okrivljena S.P. oglašena krivom da je izvršila krivično delo prevara iz člana 208. stav 1. KZ za koje joj je izrečena uslovna osuda i utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se ista kazna neće izvršiti ukoliko okrivljena u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo i pod uslovom da okrivljena oštećenom W. DOO S. na ime odštetnog zahteva plati iznos od 373.367,37 dinara i to u roku od šest meseci od dana pravnosnažnosti presude, te da je navedena presuda Osnovnog suda u Subotici postala pravnosnažna dana 14.08.2013. godine, a da je po zahtevu oštećenog kao tužioca W. DOO iz S. za opoziv izrečene uslovne osude okrivljenoj S.P. doneta presuda Osnovnog suda u Subotici Kr 44/14 11.09.2014. godine kojom je usvojen zahtev za opozivanje uslovne osude i opozvana uslovna osuda izrečena S.P. presudom Osnovnog suda u Subotici K 789/13 od 12.07.2013. godine koja je postala pravnosnažna 14.08.2013. godine i okrivljenoj je izrečena kazna zatvora u trajanju od šest meseci.

Viši sud u Subotici, u pobijanom rešenju, a kao razloge zbog kojih odbacuje zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača W. DOO iz S. navodi da kako je predmet zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je podnet dana 04.08.2014. godine, odlučivanje o opozivu uslovne osude, koja je opozvana presudom Osnovnog suda u Subotici Kr 4/14 od 11.09.2014. godine, to je po oceni prvostepenog suda predlagač donošenjem te presude izgubio pravni interes za vođenje postupka po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

Iz svega navedenog jasno proizilazi da je po zahtevu oštećenog kao tužioca, ovde predlagača, od 22.07.2014. godine pokrenut postupak za opoziv uslovne osude koja je okrivljenoj S.P. izrečena presudom Osnovnog suda u Subotici K 789/13 od 12.07.2013. godine, te da je prvostepena presuda povodom navedenog zahteva za opoziv uslovne osude doneta 11.09.2014. godine, a da je predlagač zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku podneo 04.08.2014. godine, dakle pre donošenja prvostepene odluke i pre pravnosnažnog okončanja predmetnog postupka za opozivanje uslovne osude.

Odredbom člana 8a Zakona o uređenju sudova je propisano da stranka u sudskom postupku, koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

Članom 2. ZKP, koji određuje značenje izraza upotrebljenih u tom zakoniku, i to tačkom 5) određeno je da je „tužilac“ javni tužilac, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac, dok je tačkom 9) propisano da je „stranka“ tužilac i okrivljeni.

Članom 545. ZKP između ostalog je propisano da se postupak za opozivanje uslovne osude pokreće na zahtev ovlašćenog tužioca pred sudom koji je sudio u prvom stepenu.

Polazeći od navedenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, a kako se to osnovano ističe u žalbi predlagača, ne može se prihvatiti zaključak prvostepenog suda da u konkretnom slučaju predlagač nema pravni interes za vođenje postupka za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, budući da postupak za opoziv uslovne osude izrečene presudom Osnovnog suda u Subotici K 789/13 od 12.07.2013. godine (pravnosnažna 14.08.2013. godine), koji je poseban sudski postupak, nije pravnosnažno okončan danom podnošenja zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku 04.08.2014. godine, a činjenica da je 11.09.2014. godine doneta prvostepena presuda Osnovnog suda u Subotici Kr 44/14 kojom je opozvana navedena uslovna osuda ne može uticati, a kako to pogrešno zaključuje prvostepeni sud, na postojanje pravnog interesa za vođenje postupka za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača W. DOO S., koji s obzirom na to da ima svojstvo stranke u predmetnom postupku za opoziv uslovne osude samim tim ima i pravni interes i aktivno je legitimisan za pokretanje i za vođenje postupka za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

S tim u vezi, po oceni ovog suda, a kako je predlagač aktivno legitimisan za podnošenje zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u sudskom postupku za opoziv uslovne osude izrečene presudom Osnovnog suda u Subotici K 789/13, koji je zahtev podneo pre pravnosnažnog okončanja tog postupka, to je prvostepeni sud trebalo da ceni sve okolnosti konkretnog sudskog postupka za opoziv uslovne osude, a kako bi doneo pravilan zaključak o razumnosti dužine trajanja tog postupka.

U ponovnom postupku Viši sud u Subotici će imati u vidu sve primedbe iz ovog rešenja, postupiti po istim i doneti zakonitu i pravilnu odluku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 401. stav 1. tačka 3) ZPP, u vezi člana 30. stav 2. ZVP i člana 8v Zakona o uređenju sudova, ukinuo pobijano rešenje i odlučio kao u izreci.

Zapisničar - savetnik,                                                                                                         Predsednik veća-sudija,

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                                      Bata Cvetković,s.r.