Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž r 1/2022
17.03.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, sudija Marina Milanović, u postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku predlagača AA iz ..., odlučujući o žalbi predlagača izjvaljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R4 r 312/15 od 29.12.2021. godine, doneo je dana 17.03.2022. godine,

R E Š E NJ E

ODBIJA SE žalba predlagača kao neosnovana i POTVRĐUJE rešenje Apelacionog suda u Beogradu R4 r 312/15 od 29.12.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R4 r 312/15 od 29.12.2021. godine odbačen je kao nedozvoljen podnesak predlagača od 26.08.2021. godine.

Protiv navedenog rešenja predlagač je blagovremeno izjavio žalbu iz svih zakonom propisanih razloga.

Odlučujući o žalbi predlagača na osnovu člana 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 116/08...111/13) Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje primenom člana 386. u vezi člana 402. ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11...55/14), na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ broj 25/82... „Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 46/95...55/14), na čiju primenu upućuje član 8b Zakona o uređenju sudova, pa je našao da je žalba neosnovana.

U postupku donošenja rešenja nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1, 2, 3, 5, 7. i 9. ZPP na koje se u postupku po žalbi pazi po službenoj dužnosti.

Prema stanju u spisima, rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R4 r 312/15 od 16.05.2016. godine u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 8022/10, koji je u fazi žalbenog postupka pred Apelacionim sudom u Beogradu; stavom drugim izreke odlučeno je da se ne dosuđuje primerena naknada predlagaču zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 10.950.000,00 dinara. Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž r 152/2016 od 02.11.2016. godine, po žalbi predlagača, preinačeno je rešenje Apelacionog suda u Beogradu R4 r 312/15 od 16.05.2016. godine u drugom stavu izreke, tako što je predlagaču određena primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku od 30.000,00 dinara, koja će se isplatiti predlagaču u roku od 3 meseca od dana podnošenja zahteva nadležnom sudu na teret budžeta Republike Srbije iz sredstava namenjenih za rad sudova, dok je u preostalom delu žalba odbijena kao neosnovana i potvrđeno prvostepeno rešenje u preostalom delu stava drugog izreke. Podneskom od 26.08.2021. godine predlagač je podneo zahtev da se dozvoli ponovno odlučivanje po predmetu R4 r 312/2015; potvrdi stav prvi izreke rešenja R4 r 312/2015 od 16.05.2016. godine; ukine pravnosnažnost drugog stava izreke rešenja R4 r 312/15 od 15.06.2016. godine i usvoji uređena pritužba predlagača, a stav drugi preinači; kao i da se predlagaču dosudi primerena naknada za utvrđenu povredu prava u iznosu od 1.050.000,00 dinara, koja se zbog objektivne odgovornosti tužene ima isplatiti na teret budžetskih sredstava Republike Srbije u roku od 15 dana od dana donošenja sudske odluke, te da se predlagač oslobodi troškova postupka.

Imajući u vidu da je o povredi prava predlagača AA iz ... na suđenje u razumnom roku učinjenom u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 8022/10, već odlučeno rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R4 r 312/15 od 16.05.2016. godine i rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž r 152/2016 od 02.11.2016. godine, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijanom odlukom, pravilnom primenom člana 294. tačka 4. ZPP odbačen zahtev predlagača, uz osnovan zaključak suda da se radi o pravnosnažno presuđenoj stvari.

Predmetni postupak je vođen prema odredbama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 116/08, 104/09, 101/10, 31/11 i dr, 101/11 i 101/13), pa se na rešenje po podnetom predlogu imaju primeniti odredbe navedenog Zakona saglasno članu 34. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Prema članu 8a stav 1. Zakona o uređenju sudova predviđeno je da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, a prema članu 8b stav 3. ovog Zakona protiv rešenja o zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku može se podneti i žalba Vrhovnom kasacionom sudu u roku od 15 dana.

Nadležnost Vrhovnog kasacionog suda određena je članom 30. stav 1. istog zakona, tako što je predviđeno da ovaj sud odlučuje o vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na odluke sudova Republike Srbije i u drugim stvarima određenim Zakonom. Imajući u vidu citirane odredbe Zakona koje ne predviđaju predlog za ponavljanje postupka kao vanredno pravno sredstvo koje se može izjaviti protiv odluka kojima je odlučeno o zahtevima za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, pravilno je Apelacioni sud u Beogradu odbacio navedni predlog, tj podnesak kao nedozvoljen. Zakon o uređenju sudova kao i Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne predviđa mogućnost ulaganja vanrednih pravnih sredstava.

Sa iznetih razloga, primenom člana 401. stav 1. tačka 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci rešenja.