Vrhovni sud, sudija Gordana Komnenić, određena Godišnjim rasporedom poslova u smislu odredbe člana 7. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (''Službeni glasnik RS'' br. 40/2015), u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivana Vulićević, advokat iz ..., odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj zbog neodlučivanja o njegovom prigovoru radi ubrzavanja postupka u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Gž 4166/20, bez ispitnog postupka i o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R4 g 47/23 od 09.10.2023. godine, nakon ispitnog postupka, doneo je 15.11.2023. godine, sledeće

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana, žalba predlagača izjavljena zbog neodlučivanja o njegovom prigovoru radi ubrzavanja postupka u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Gž 4166/20.

ODBIJA SE, kao neosnovana, žalba predlagača i POTVRĐUJE rešenje Apelacionog suda u Beogradu R4 g 47/23 od 09.10.2023. godine.

ODBIJA SE zahtev predlagača za naknadu troškova drugostepenog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Predlagač je, preko punomoćnika, podneo 27.07.2023. godine, prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Gž 4166/20, u kom je naveo da postupak u tom predmetu neopravdano traje duže od šest godina, a da on ni jednim svojim postupkom nije doprineo njegovom trajanju.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R4 g 47/23 od 09.10.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor AA iz ... (predlagača), radi ubrzavanja postupka u predmetu Apelacionog suda u Gž 4166/20. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev podnosioca prigovora za naknadu troškova postupka.

Predlagač je, preko punomoćnika, izjavio žalbu zbog nedonošenja odluke o njegovom prigovoru radi ubrzavanja postupka, 05.10.2023. godine, a takođe je izjavio i blagovremenu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R4 g 47/23 od 09.10.2023. godine, iz svih zakonskih razloga. Troškove postupka je tražio opredeljeno.

Odlučujući o žalbama predlagača, na osnovu odredbe čl. 16, 17, 18. i 20. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (''Službeni glasnik RS'', br. 40/15, 92/23), u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82 ... „Službeni glasnik RS“, br. 65/95... 55/14) i člana 386. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), na čiju primenu upućuje odredba člana 7. stav 6. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Vrhovni sud je utvrdio da su žalbe predlagača neosnovane.

Iz stanja u predmetu sledi da je o prigovoru radi ubrzavanja postupka koji je predlagač Apelacionom sudu u Beogradu podneo 27.07.2023. godine, taj sud odlučio rešenjem R4g 47/23 od 09.10.2023. godine.

Odredbom člana 14. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da stranka ima pravo na žalbu ako je njen prigovor odbijen ili ako predsednik suda o njemu ne odluči u roku od dva meseca od dana prijema prigovora. Ako predsednik suda nije odlučio o prigovoru, žalba se podnosi u roku od 8 dana od dana kada je istekao rok od dva meseca od dana prijema prigovora na osnovu odredbe člana 15. stav 1. istog Zakona.

U konkretnom slučaju, o prigovoru predlagača predsednik suda je odlučio, pa je žalba predlagača zbog neodlučivanja o njegovom prigovoru neosnovana. To što je predsednik suda odluku o prigovoru doneo po proteku roka od dva meseca od dana njegovog prijema, propisanim odredbom člana 14. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, ne čini žalbu osnovanom, imajući u vidu da se radi o instrukcionom roku, a da je pravo na žalbu uslovljeno neodlučivanjem predsednika suda o prigovoru, što ovde nije slučaj.

Na osnovu odredbe člana 17. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Pri odlučivanju o prigovoru predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Gž 4166/20, prvostepeni sud nije učinio bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačke 1.-3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koje Vrhovni sud, kao drugostepeni sud u ovom postupku, pazi po službenoj dužnosti.

Prema razlozima pobijane odluke, Apelacioni sud u Beogradu je sproveo ispitni postupak u kom je, iz izveštaja sudije izvestioca o toku predmeta, utvrdio da je tužba podneta 03.05.2017. godine, radi utvrđenja prava svojine na nepokretnosti – delu parcele .. KO ... i da je, po prijemu odgovora na tužbu sud zakazao i održao pripremno ročište 17.07.2017. godine. Prvo ročište za glavnu raspravu održano je 12.10.2017. godine, a na njemu je izveden dokaz saslušanja parničnih stranaka. Na ročištu održanom 29.11.2017. godine, izveden je dokaz uviđajem na licu mesta sa veštakom geometrom radi identifikacije dela parcele, a uviđaj je odložen za 31.05.2018. godine zbog loših vremenskih uslova. Nakon izvršenog uviđaja i dostavljenog nalaza i mišljenja veštaka, naredno ročište je održano 13.09.2018. godine. Na ročištu održanom 20.11.2018. godine, glavna rasprava je zaključena i doneta presuda P 408/17 kojim je tužbeni zahtev tužioca usvojen. Tuženi je izjavio žalbu 03.12.2018. godine na koju je tužilac odgovorio 10.12.2018. godine, nakon čega je predmet dostavljen Apelacionom sudu u Beogradu, koji je, rešenjem Gž 1442/19 od 17.10.2019. godine, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovno suđenje. Po prijemu predmeta, prvostepeni sud je ročište zakazao za 15.01.2020. godine, koje je, na molbu tuženog, prezakazano za 04.03.2020. godine, a na tom ročištu je zaključena glavna rasprava i doneta presuda P 879/19, kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca. Tuženi je žalbu izjavio 17.03.2020. godine koja je tužiocu dostavljena 08.06.2020. godine, a predmet, radi odlučivanja po žalbi dostavljen Apelacionom sudu u Beogradu 10.07.2020. godine i zaveden pod br. Gž 4166/20.

Na osnovu izveštaja sudije izvestioca, Apelacioni sud u Beogradu je prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka odbio nalazeći da, po zakonu, ovo nije hitan postupak i da je sud dužan da poštuje redosled rešavanja predmeta, postupajući u uobičajenim rokovima i da, imajući u vidu celokupno trajanje postupka i postupanje suda, značaj predmeta suđenja po stranku, poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonske rokove, pravo podnosioca prigovora, u ovoj fazi postupka, nije povređeno.

Ocenjujući navode žalbe, Vrhovni sud nalazi da je nižestepeni sud potpuno i pravilno utvrdio činjenice koje su od značaja za odluku u ovom predmetu i da je na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo odbijajući prigovor predlagača iz razloga koje prihvata i ovaj sud.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije (''Službeni glasnik RS'', br. 98/2006), propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljeni sud, pravično i u razumnom roku javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakon o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20), u odredbi člana 10. stav 1. propisuje da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku.

Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (''Službeni list SCG''-međunarodni ugovori br. 9/2003, 5/2005 i 7/2005... (''Službeni glasnik RS''- međunarodni ugovori br. 12/2010, 10/2015), u odredbi člana 6. stav 1. propisuje da svako tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima ili obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega ima pravo na pravičnu javnu raspravu, u razumnom roku, pred nezavisnim i nepristrasnim sudom obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, uvažavaju se sve okolnosti predmetnog slučaja, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonskih rokova za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka predstavlja optimalno potrebno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno da bi se otklonila neizvesnost a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada ili ne, čime se obezbeđuje pravna sigurnost građana. Optimalno potrebno vreme za okončanje postupka je relativna kategorija i procenjuje se u svakom konkretnom slučaju, na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u sudskom postupku, ponašanja podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, postupanje suda, prirodu zahteva odnosno značaj predmeta spora za podnosioca zahteva.

U konkretnom slučaju, predmet spora je utvrđenje prava svojine na nepokretnosti koji ne spada u hitne predmete. Prioritetni predmeti u kojima se zahteva posebna hitnost u postupku, kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava su: radni sporovi i sporovi u vezi sa ostvarivanjem prava na penziju ili invalidninu; porodični sporovi; postupci radi naknade štete za žrtve nesreće; predmeti koji se odnose na krivične postupke i lica u pritvoru; predmeti koji se odnose na policijsko nasilje i predmeti koji su hitni zbog ličnog svojstva podnosioca (lica sa invaliditetom, potpuno ili delimično lišena poslovne sposobnosti, lica koja boluju od neizlečive bolesti ili su u poodmaklom životnom dobu). Prioritetnim predmetima takođe se smatraju oni gde bi za podnosioca predstavke mogla da nastane nenadoknadiva šteta. Predlagač nije ukazao na postojanje neke od gore navedenih okolnosti zbog kojih bi ovaj predmet trebalo da se reši prioritetno, a ukupno trajanje postupka do dana podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka od šest godina i dva meseca, nije nerazumno dugo. To što Apelacioni sud u Beogradu odluku o žalbi nije doneo u zakonom propisanom roku (devet meseci), u konkretnom slučaju nije od uticaja, imajući u vidu da je jedno od merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku, propisano odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, i celokupno trajanje postupka koje, do sada, nije nerazumno dugo.

Na osnovu odredbe člana 17. stav 1. i 18. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Troškovi žalbenog postupka predlagaču nisu priznati, primenom člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, jer u ovom postupku nije uspeo, pa mu ne pripada pravo na naknadu troškova.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Sudija
Gordana Komnenić,s.r.

Pouka o pravnom leku
Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba
na osnovu člana 21. Zakona o zaštiti prava
na suđenje u razumnom roku

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić