U postupku donošenja pobijanog rešenja nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. ZPP, na koje Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a neosnovano se žalbom predlagača ukazuje na bitnu povredu postupka iz tačke 12. ove zakonske odredbe. Izreka pobijanog rešenja je jasna i neprotivrečna iznetim razlozima o bitnim činjenicama, koji su jasni i saglasni stanju u spisima predmeta o razvoju postupka u vremenu i predlogu roka u kome postupak može da se okonča.

Prema razlozima pobijanog rešenja predlagač je 15.06.2021. godine podnela prigovor radi ubrzanja postupka u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Gž 5298/19 iz razloga što nije odlučeno o žalbi tuženih izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Valjevu P 1889/18 od 04.04.2019. godine. Postupak je pokrenut tužbom koja je podneta 10.05.2016. godine i u tom predmetu doneta je presuda Osnovnog suda u Valjevu P 1889/18 od 04.04.2019. godine, protiv koje su tuženi – protivtužioci izjavili žalbu, a predmet je dostavljen drugostepenom sudu 24.06.2019. godine. O žalbi nije odlučeno do dana odlučivanja o prigovoru predlagača. Prema izjašnjenju postupajuće sudije u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Gž 5298/19 predmet će biti prioritetno iznet na sednicu veća po povratku sudije sa godišnjeg odmora. Polazeći od navedenog, pobijanim rešenjem je odbijen prigovor predlagača za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku sa ocenom da postupak od podnošenja inicijalnog akta do podnošenja prigovora traje nešto duže od 5 godina, zbog čega se ima smatrati da je dužina trajanja celokupnog postupka u okviru razumnog roka za odlučivanje, kod činjenice da se ne radi o hitnom postupku, da je postupajući sudija u navedenom predmetu poštovao redosled rešavanja predmeta, te da će se postupak odlučivanja o žalbi prioritetno okončati po povratku sudije sa godišnjeg odmora, čime je ispoštovana praksa Evropskog suda za ljudska prava o dužini trajanja ovih postupaka. Pored toga, ocenjeno je da je rok iz člana 383. stav 2. ZPP, koji propisuje da je drugostepeni sud ukoliko ne drži raspravu u postupku po žalbi, dužan da odluči o žalbi najkasnije u roku od 9 meseci od dana prijema spisa prvostepenog suda, instrukcioni rok čije prekoračenje samo po sebi ne predstavlja povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud analizirajući dužinu trajanja prvostepenog i drugostepenog postupka, pravilno zaključio da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Prema članu 32. stav 1. Ustava Republike Srbije svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud pravično i u razumnom roku javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Po odredbi člana 10. stav 1. Zakona o parničnom postupku stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku.

Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u odredbi člana 6. stav 1. propisuje da svako tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima ili obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, uvažavaju se sve okolnosti predmetnog slučaja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka predstavlja optimalno potrebno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno, da bi se otklonila neizvesnost, a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada ili ne, čime se obezbeđuje pravna sigurnost stranaka. Međutim, optimalno potrebno vreme za okončanje postupka je relativno, jer se procenjuje u svakom konkretnom slučaju i ocena suda obuhvata celokupni sudski postupak od podnošenja tužbe 10.05.2016. godine do izjavljivanja prigovora za ubrzanje drugostepenog postupka 15.06.2021. godine.

Predlagač u žalbi ukazuje da je u ovom postupku ranije doneta prvostepena presuda 10.05.2018. godine koja je ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž 6335/2018 od 21.11.2018. godine, te da je postupak odlučivanja o žalbi trajao svega 6 meseci, dok je rok za odlučivanje o žalbi na presudu koja je doneta u ponovnom postupku prekoračen i traje skoro dve godine. S obzirom da se prema članu 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku uvažavaju sve okolnosti predmeta suđenja, pored ostalog i celokupno trajanje postupka, u tom smislu ukupno trajanje postupka u konkretnom slučaju od podnošenja inicijalnog akta do podnošenja prigovora za ubrzanje postupka (nešto više od 5 godina) nije nerazumno dug period i ne prekoračuje granice postupanja suda u razumnom roku u ovoj vrsti predmeta, pa pravo predlagača na suđenje u razumnom roku nije povređeno.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, primenom člana 17. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, a o žalbi je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova na osnovu člana 16. stav 4. navedenog Zakona.

Zahtev predlagača za naknadu troškova drugostepenog postupka je odbijen primenom člana 153. stav 1. i člana 165. ZPP u vezi člana 30. Zakona o vanparničnom postupku, imajući u vidu da predlagač nije uspeo u postupku po žalbi.

S U D I J A

Dragana Marinković, s.r.

Pouka o pravnom leku:

Protiv ovog rešenja žalba nije dozvoljena.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić