Vrhovni kasacioni sud, sudija Gordana Komnenić, određena godišnjim rasporedom poslova u skladu sa odredbom člana 7. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Vasiljević, advokat iz ..., odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R4 g 103/21 od 18.11.2021. godine, nakon ispitnog postupka, doneo je 30.12.2021. godine, sledeće

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana, žalba predlagača i POTVRĐUJE rešenje Apelacionog suda u Beogradu R4 g 103/21 od 18.11.2021. godine.

ODBIJA SE zahtev predlagača za naknadu troškova drugostepenog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R4 g 103/21 od 18.11.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan, prigovor predlagača, kojim je tražio ubrzanje postupka u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Gž 6656/19 i utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev predlagača za naknadu troškova postupka.

Protiv navedenog rešenja, predlagač je izjavio blagovremenu žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o žalbi, na osnovu odredbe člana 16., 18. i 20. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (''Službeni glasnik RS'' br. 40/15), u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku (''Službeni glasnik SRS'' br. 25/82... ''Službeni glasnik RS'' br. 65/95...55/14), i člana 386. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 18/2020), na čiju primenu upućuje odredba člana 7. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je žalba predlagača neosnovana.

U prvostepenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1 - 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud, kao drugostepeni sud u ovom postupku, pazi po službenoj dužnosti. Neosnovani su navodi predlagača da je sud bio nepropisno sastavljen, jer je ožalbenu odluku doneo sudija Apelacionog suda u Beogradu, iako je za odlučivanje o ovom zahtevu isključivo nadležan predsednik suda, što predstavlja ukazivanje žalioca na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku. Ožalbenu odluku donela je sudija koju je predsednik suda odredio, godišnjim rasporedom poslova, da, pored njega, vodi postupak i odlučuje o prigovorima, na osnovu odredbe člana 7. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, što znači da sud nije bio nepropisno sastavljen.

Prema razlozima pobijane odluke, predlagač je, preko punomoćnika, podneo 23.09.2021. godine, prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Gž 6656/19, kome je predmet dostavljen radi odlučivanja o žalbi izjavljenoj protiv presude Drugog osnovnog suda u Beogradu P 4140/18 od 30.04.2019. godine, a odluka nije doneta do dana izjavljivanja prigovora. Predlagač je tražio da sud utvrdi da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Gž 6656/2019 i naloži postupajućem veću da u najkraćem roku preduzme procesne radnje koje će delotvorno ubrzati postupak u tom predmetu.

Iz izveštaja sudije izvestioca utvrđeno je da je predlagač, u svojstvu tužioca, podneo tužbu 29.05.2014. godine, Drugom osnovnom sudu u Beogradu, radi ustanovljavanja prava službenosti prolaza preko kat.parcele .../... KO ..., kao poslužnog dobra. Po prijemu odgovora na tužbu, 03.07.2014. godine, prvostepeni sud je ročište po predlogu tužioca za određivanje privremene mere održao 03.07.2014. godine, i rešenjem od 09.07.2014. godine, taj predlog odbio. Pripremno ročište zakazano za 17.02.2015. godine otkazano je, a naredno određeno za 07.04.2015. godine, na kom su utvrđene sporne i nesporne činjenice i određen vremenski okvir za sprovođenje postupka od 24 meseca i izvođenje dokaza saslušanjem parničnih stranaka, svedoka i po potrebi veštačenjem. Na ročištu održanom 25.09.2015. godine, u dokaznom postupku su pročitani pisani dokazi i saslušan tužilac u svojstvu parnične stranke, a na narednom ročištu, održanom 25.01.2016. godine, saslušan je tuženi u istom svojstvu. Zbog razlike u iskazima parničnih stranaka, na ročištu održanom 23.05.2016. godine, saslušano je četiri svedoka, a to ročište odloženo je da bi na ročištu održanom dana 15.11.2016. godine sud saslušao još tri svedoka. Na narednom ročištu održanom dana 17.03.2017. godine, saslušano je narednih četvoro svedoka, a glavna rasprava zaključena je na ročištu održanom 17.07.2017. godine. Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 1978/14 od 17.07.2017. godine, utvrđeno je da je tužilac stekao pravo službenosti prolaza preko kat.parcele .../... KO ..., kao poslužnog dobra, na način bliže određen tom presudom. Po žalbi tuženog izjavljenoj 12.09.2017. godine, na koju je tužilac odgovorio podneskom od 25.09.2017. godine, predmet je dostavljen Apelacionom sudu u Beogradu, koji je, rešenjem Gž 6270/17 od 29.08.2018. godine, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio istom sudu na ponovno suđenje. Podneskom od 11.01.2019. godine, tužilac je precizirao tužbeni zahtev, a ročište određeno za 02.04.2019. godine nije održano na zahtev punomoćnika tuženog, zbog njegovog angažovanja na drugom predmetu. Na ročištu održanom 30.04.2019. godine, glavna rasprava je zaključena, pa je presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 4140/18 od 30.04.2019. godine utvrđeno da je tužilac stekao pravo službenosti prolaza preko k.p. .../... KO ..., na način bliže određen izrekom te presude. Po žalbi tuženog od 10.06.2019. godine, na koju je tužilac dostavio odgovor 11.07.2019. godine, Apelacioni sud u Beogradu je, u sednici veća održanoj 12.09.2019. godine, odlučio da predmet Drugog osnovnog suda u Beogradu P 4140/18 vrati istom sudu na dopunu postupka. Nakon dopune postupka predmet je vraćen Apelacionom sudu u Beogradu 14.11.2019. godine. Sudija izvestilac se izjasnio da zbog bolesti i izolacije prouzrokovane bolešću Covid 19, nije bio u mogućnosti da radi preko 45 dana, a takođe i zbog vanrednog stanja koje je tokom 2020. godine trajalo dva meseca. Takođe se izjasnio da je na sednici veća održanoj 30.09.2021. godine doneta odluka da se zakaže rasprava za 08.11.2021. godine, na kojoj će, po zaključenju glavne rasprave, biti doneta odluka o žalbi tuženog.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je Apelacioni sud u Beogradu, analizirajući dužinu trajanja prvostepenog i drugostepenog postupka, zaključio da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljeni sud, pravično i u razumnom roku javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka kao i o optužbama protiv njega.

Zakon o parničnom postupku, u odredbi člana 10. stav 1., propisuje da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku.

Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Sl. list SCG“ – Međunarodni ugovori broj 9/2003, 5/2005 i 7/2005, „Sl. glasnik RS“ – Međunarodni ugovori broj 12/2010 i 10/2015), u odredbi člana 6. stav 1. propisuje da svako tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima ili obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega ima pravo na pravičnu i javnu raspravu, u razumnom roku, pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, uvažavaju se sve okolnosti predmetnog slučaja, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, poštovanja redosleda rešavanja predmeta i zakonskih rokova za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka predstavlja optimalno potrebno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno, da bi se otklonila neizvesnost, a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada ili ne, čime se obezbeđuje pravna sigurnost stranaka. Međutim, optimalno potrebno vreme za okončanje postupka je relativno jer se procenjuje u svakom konkretnom slučaju, na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u sudskom postupku, ponašanje podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, postupanje suda, prirodu zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca zahteva. Slučajevi koji prema svojim okolnostima imaju poseban značaj za podnosioca prigovora ili za njega postoji rizik zbog odugovlačenja postupka, zahtevaju naročitu marljivost u postupanju, odnosno posebnu i izuzetnu hitnost, gde se i realno kraće vreme trajanja postupka može smatrati nerazumnim. Ako je sud preopterećen nerešenim predmetima, izgrađeni standardi Evropskog suda za ljudska prava nalažu da se predmeti tada rešavaju po prioritetu ili po posebnom značaju za podnosioca, a ne po redosledu prijema predmeta u sud.

U konkretnom slučaju, predmet spora je utvrđenje prava službenosti prolaza, koji nije hitan, jer se ne može smatrati slučajem koji ima poseban značaj za predlagača i koji zbog toga zahteva naročitu marljivost u postupanju, u smislu izuzetne hitnosti, a prema praksi Evropskog suda za ljudska prava koju prihvata Vrhovni kasacioni sud. Ukupno trajanje postupka od 7 godina i 4 meseca od dana podnošenja tužbe sudu 19.05.2014. godine do dana podnošenja prigovora predlagača radi ubrzavanja postupka 23.09.2021. godine, nije nerazumno dugo, imajući u vidu da je ovo složen predmet zbog činjenice da je saslušan veći broj svedoka. Trajanju ovog postupka doprinelo je i proglašenje vanrednog stanja zbog epidemije virusa corona 19, 15.03.2020. godine, koje je trajalo do 06.05.2020. godine, u kom periodu, u skladu sa odredbom člana 2.stav 1., u vezi sa članom 1. Uredbe o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja proglašene 15.03.2020. godine (''Službeni glasnik RS'', br. 38/20-stupila na snagu 20.03.2020. godine), rokovi za izjavljivanje pravnih lekova, pravnih sredstava ili za preduzimanje drugih procesnih radnji u postupcima nisu tekli. Uredba je prestala da važi 06.05.2020. godine, na osnovu člana 2. Zakona o važenju Uredbe, koju je Vlada, uz supotpis predsednika Republike Srbije donela za vreme vanrednog stanja i koju je Narodna skupština potvrdila (''Službeni glasnik RS'', br. 65/20).

Navodima žalbe predlagača o tome da za njega ovaj postupak ima izuzetan značaj, jer je prolaz preko poslužne parcele jedini način da dođe do svojih ekonomskih prostorija u zadnjem delu svog dvorišta, ne dovodi se u sumnju pravilnost ožalbenog rešenja. Prioritetni predmeti u kojima se zahteva posebna hitnost u postupanju, kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava su: radni sporovi i sporovi u vezi sa ostvarivanjem prava na penziju ili invalidninu; porodični sporovi; postupci radi naknade štete za žrtve nesreća; predmeti koji se odnose na krivične postupke i lica u pritvoru; predmeti koji se odnose na policijsko nasilje i predmeti koji su hitni zbog ličnog svojstva podnosioca (lica sa invaliditetom, potpuno ili delimično lišena poslovne sposobnosti, lica koja boluju od neizlečive bolesti ili su u poodmaklom životnom dobu). Prioritetnim predmetima takođe se smatraju i oni gde bi za podnosioca predstavke mogla da nastane nenadoknadiva šteta, a ništa od navedenog, u konkretnom predmetu, nije slučaj, što znači da nema razloga za nalaganje prioritetnog rešavanja ovog predmeta.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 18. stav 1. i 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Odluku kao u stavu drugom izreke, Vrhovni kasacioni sud je doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, u vezi odredbe člana 28.i 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, imajući u vidu da predlagač nije uspeo u žalbenom postupku, pa mu ne pripada pravo na naknadu troškova tog postupka.

Sudija

Gordana Komnenić,s.r.

POUKA O PRAVNOM LEKU

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

na osnovu odredbe člana 21.Zakona o zaštiti

prava na suđenje u razumnom roku

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić