Prema razlozima pobijane odluke, predlagač je, preko punomoćnika, podneo Apelacionom sudu u Nišu prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu Gž 314/22, navodeći da je postupak u toj parnici pokrenut tužbom od 19.09.2018. godine i da još uvek nije pravnosnažno okončan.

Uvidom u predmet Osnovnog suda u Lebanu P 1194/18, Apelacioni sud u Nišu je utvrdio da je predlagač, u svojstvu tužioca, podneo sudu tužbu radi naknade štete i otklanjanja izvora opasnosti 19.09.2018. godine, a tužba je na odgovor tuženom dostavljena 12.03.2021. godine. Pripremno ročište održano je 19.04.2021. godine. Nakon sprovedenog dokaznog postupka u okviru kog je obavljeno veštačenje od strane veštaka građevinske i finansijske struke i dopunsko veštačenje veštaka građevinske struke, sa njegovim izjašnjenjem, doneta je prvostepena presuda 28.10.2021. godine, koja je tužiocu dostavljena 01.12.2021. godine, a tuženom 30.11.2021. godine. Protiv te presude žalbu je izjavio tuženi 06.12.2021. godine, a tužiocu je žalba dostavljena 27.12.2021. godine. Predmet Osnovnog suda u Lebanu P 1194/18 dostavljen je Apelacionom sudu u Nišu 24.01.2022. godine, radi odlučivanja o žalbi tuženog.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je Apelacioni sud u Nišu, analizirajući dužinu trajanja prvostepenog i drugostepenog postupka, zaključio da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, pošto su sudovi postupali ažurno, a presuda je doneta u roku od tri godine i mesec dana nakon podnošenja tužbe. U momentu podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka, 01.02.2022. godine, prošlo je oko dva meseca od dana izjavljivanja žalbe od strane tuženog.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljeni sud, pravično i u razumnom roku javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Zakon o parničnom postupku, u odredbi člana 10. stav 1. propisuje da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku.

Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (''Službeni list SCG'' – međunarodni ugovori, br. 9/2003, 5/2005 i 7/2005, ''Službeni glasnik RS''-međunarodni ugovori, br. 12/2010 i 10/2015), u odredbi člana 6. stav 1. propisuje da svako tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima ili obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu javnu raspravu, u razumnom roku, pred nezavisnim i nepristrasnim sudom obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da se pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, uvažavaju sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda i vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i za izradu odluka.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka predstavlja optimalno potrebno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno, da bi se otklonila neizvesnost a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada ili ne, čime se obezbeđuje i pravna sigurnost stranaka. Međutim, optimalno potrebno vreme za okončanje postupka je relativna kategorija, koja se procenjuje u svakom konkretnom slučaju na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u sudskom postupku, ponašanja podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, postupanje suda, prirode zahteva odnosno značaja predmeta spora za podnosioca zahteva. Slučajevi koji, prema svojim okolnostima, imaju poseban značaj za podnosioca prigovora ili za njega postoji rizik zbog odugovlačenja postupka zahtevaju naročitu marljivost u postupanju, odnosno posebnu i izuzetnu hitnost, gde se i realno kraće vreme trajanja postupka može smatrati nerazumnim.

U konkretnom slučaju, predmet spora je naknada materijalne štete tužiocu i činidba, otklanjanje izvora opasnosti. Prioritetni predmeti u kojima se zahteva posebna hitnost u postupku, kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava, su: radni sporovi, sporovi u vezi sa ostvarivanjem prava na penziju ili invalidninu; porodični sporovi; postupci radi naknade štete za žrtve nesreće; predmeti koji se odnose na krivične postupke i lica u pritvoru; predmeti koji se odnose na policijsko nasilje i predmeti koji su hitni zbog ličnog svojstva podnosioca (lica sa invaliditetom, potpuno ili delimično lišena poslovne sposobnosti, lica koja boluju od neizlečive bolesti ili su u poodmaklom životnom dobu). Dakle, predmetni postupak na spada u prioritetne da bi se zahtevala posebna hitnost u postupanju. Ukupno trajanje postupka od tri godine i četiri meseca, od dana podnošenja tužbe 19.09.2018. godine do dana podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka, 01.02.2022. godine, nije nerazumno dugo, imajući u vidu da ovo nije jednostavan predmet, pošto je bilo neophodno izvođenje dokaza veštačenjem od strane dva veštaka (građevinske i finansijske struke), što je svakako doprinelo trajanju ove parnice. To što je od dana podnošenja tužbe sudu do dana njenog dostavljanja na odgovor, protekao duži vremenski period, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne znači da se radi o neopravdanoj neaktivnosti suda, jer je celokupno trajanje postupka u skladu sa rokovima koji se, prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, smatraju optimalno potrebnim vremenom za rešavanje predmeta (tri godine za prvostepeni, dve godine za drugostepeni i jedna godina za postupak po vanrednim pravnim lekovima).

Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je trajanju ovog postupka svakako doprinelo i proglašenje vanrednog stanja zbog epidemije virusa corona 19, 15.03.2020. godine, koje je trajalo do 06.05.2020. godine, u kom roku, u skladu sa odredbom člana 2. stav 1., u vezi sa članom 1. Uredbe o rokovima o sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja proglašene 15.03.2020. godine (''Službeni glasnik RS'', br. 38/20) stupila na snagu 20.03.2020. godine), rokovi za izjavljivanje pravnih lekova, pravnih sredstava ili za preduzimanje drugih procesnih radnji u postupcima nisu tekli. Uredba je prestala da važi 06.05.2020. godine, na osnovu člana 2. Zakona o važenju Uredbe, koju je Vlada, uz supotpis predsednika Republike Srbije donela za vreme vanrednog stanja i koju je Narodna skupština potvrdila (''Službeni glasnik RS'', br. 65/20).

Navodima žalbe predlagača o tome da on svojim ponašanjem nije uticao na dužinu trajanja postupka, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijanog rešenja. Prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u ovom predmetu je neosnovan pošto postupak ne traje nerazumno dugo, pa predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, bez obzira na njegovo ponašanje tokom postupka.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 18. stav 1. i 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Odluku kao u stavu drugom izreke, Vrhovni kasacioni sud je doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, u vezi odredbe člana 28.i 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, pošto predlagač nije uspeo u žalbenom postupku, pa mu ne pripada pravo na naknadu troškova tog postupka.

Sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Pouka o pravnom leku

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena

žalba u smislu člana 21. Zakona o zaštiti

prava na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić