U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačke 1-3, 5, 7. i 9. ZPP, na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti.

Nakon sprovedenog ispitnog postupka utvrđeno je da je predlagač 31.01.2012. godine podnela tužbu radi naplate svog novčanog potraživanja. Tuženi je 17.04.2012. godine podneo odgovor na tužbu. Pripremno ročište održano je 22.10.2012. godine i na njemu je određen vremenski rok od 12 meseci. Do zaključenja glavne rasprave - 30.06.2016. godine, bilo je zakazano 14 ročišta - 11 održanih i 3 neodržana. Zaključena glavna rasprava otvorena je rešenjem od 30.06.2016. godine. Nakon otvaranja glavne rasprave pa do njenog ponovnog zaključenja - 29.11.2017. godine, bilo je zakazano pet ročišta - 3 održana i 2 neodržana. Presuda P 2687/12 od 29.11.2017. godine ukinuta je rešenjem Gž 2080/18 od 09.11.2018. godine. U ponovljenom suđenju bilo je zakazano 10 ročišta od kojih 7 nisu održana: ročište od 03.12.2019. godine je odloženo na tužiljin teret; ročište od 18.09.2020. godine zbog sprečenosti njenog punomoćnika; ročište od 27.10.2021. godine zbog sprečenosti tuženog; ročište od 01.10.2021. godine na zahtev punomoćnika tuženog; ročište od 26.05.2020. godine zbog uvedenih mera usled pandemije; ročišta od 16.12.2021. godine i 12.04.2022. godine zbog sprečenosti sudije. Protiv presude P 2132/18 od 17.11.2022. godine tuženi je izjavio žalbu. Predmet je, povodom izjavljene žalbe, dostavljen drugostepenom sudu 21.03.2023. godine i u upisniku zaveden pod brojem Gž 1596/23. Veće drugostepenog suda je rešenjem Gž 1596/23 od 28.02.2024. godine odlučilo da zakaže raspravu. U drugostepenom postupku (do odlučivanja o podnetom prigovoru za ubrzanje postupka) bilo je zakazano 11 ročišta, od kojih pet nije održano: ročište od 09.09.2024. godine zbog neuredne dostave podneska tuženog punomoćniku tužilje; ročište od 14.10.2024. godine na zahtev tužiljinog punomoćnika; ročište od 03.03.2025. godine zbog obustave rada advokata; ročište od 15.09.2025. godine zbog nedostavljanja nalaza veštaka i ročište od 17.11.2025. godine zbog zadržavanja predmeta od strane veštaka. U drugostepenom postupku određeno je izvođenje dokaza veštačenjem (dokaza koji je tuženi predložio, a prvostepeni sud ga nije izveo). Izvođenje tog dokaza određeno je rešnjem donetim na raspravi od 23.12.2024. godine. Pisani nalaz i mišljenje (do odlučivanja o podnetom prigovoru za ubrzanje postupka) nije izrađen. Sudski veštak kojeg je sud odredio nije prihvatio veštačenje, a drugi sudski veštak nije izradio nalaz zbog nedovoljne uplate predujma troškova veštačenja, koji padaju na teret tuženog i koji su u celosti uplaćeni u sudski depozit 27.11.2025. godine.

Pobijanim rešenjem odbijen je prigovor kojim je predlagač tražila ubrzanje postupka, sa obrazloženjem da je dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija i predstavlja prihvatljiv period vremena potreban da se rasprave svi aspekti slučaja i donese pravilna odluka o pravu stranke, čime se otklanja neizvesnost o tome da li stranci pripada neko pravo ili ne, zbog čega razumno trajanje sudskog postupka zavisi od niza činjenica definisanih u članu 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji se ocenjuju u svakom konkretnom slučaju.

U ovom slučaju, po nalaženju suda koji je odlučivao o prigovoru, radi se o činjenično i pravno složenom predmetu u kojem je veće drugostepenog suda odlučilo da zakaže raspravu, na kojoj je određeno i izvođenje dokaza veštačenjem, tako da iako o žalbi nije odlučeno duže od tri godine nema povrede prava predlagača na suđenje u razumnom roku. Tokom žalbenog postupka nije bilo pasivnog držanja suda ili njegovih neopravdanih aktivnosti, a zakonom propisani rok u kojem bi sud trebalo da odluči o žalbi je instruktivne prirode, kod čijeg prekoračenja se mora voditi računa o svim okolnostima.

Po oceni ovoga suda, u ovoj pravnoj stvari pogrešno je primenjen član 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Prema toj odredbi, pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog organa, priroda i vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta, i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka.

U ovom slučaju odlučuje se o zahtevu za naplatu novčanog potraživanja koje po navodima prigovora iznosi 23.000 evra i zbog svoje visine ima značaj za podnosioca prigovora. U obrazloženju pobijanog rešenja nisu izneti razlozi o činjenicama na kojima je tužbeni zahtev zasnovan i činjenicama na kojima je tuženi utemeljio svoju odbranu, da bi se moglo zaključiti kako je spor činjenično i pravno složen. Parnični postupak započet tužbom koja je podneta pre više od 14 godina, i do sada nije pravnosnažno okončan. Postupak pred prvostepenim sudom trajao je duže od 10 godina, i u tom postupku donete su dve presude. Predmet je, povodom žalbe tuženog, primljen u drugostepeni sud 21.03.2023. godine. Veće tog suda je predmet razmatralo nakon 11 meseci i odlučilo da zakaže raspravu. Do odlučivanja o podnetom prigovoru, nakon više od tri godine od prijema predmeta, nije odlučeno o izjavljenoj žalbi. Ponašanje predlagača tokom celokupnog postupka nije presudno uticalo na dužinu njegovog trajanja, jer samo 3 ročišta nisu održana na tužiljin zahtev, a jedno zbog toga što je na tom ročištu dostavila dokaze i za suprotnu stranu. Tuženi je doprineo dužini trajanja postupka, posebno žalbenog postupka, uplatom predujma za veštačenje i njegovom doplatom izvršenim nakon dva i po meseca od određivanja veštačenja odnosno naloga suda da izvrši doplatu predujma.

Iz navedenih razloga, po nalaženju ovog suda, trajanjem celokupnog postupka duže od 14 godina i postupka pred drugostepenim sudom duže od tri godine, bez obzira na činjenično-pravnu složenost spora, povređeno je pravo predlagača na suđenje u razumnom roku. Zbog toga je, na osnovu člana 394. tačka 4. ZPP u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku i članova 18. stav 2. i 20. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku odlučeno kao u izreci.

Sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Pouka o pravnom leku:

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković