Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Razumna dužina sudskog postupka predstavlja optimalno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno, da bi se neizvesnost otklonila, a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada ili ne, čime se obezbeđuje i pravna sigurnost stranaka. Međutim, optimalno potrebno vreme za okončanje postupka je relativna kategorija, koja se procenjuje u svakom konkretnom slučaju na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u sudskom postupku, ponašanja podnosioca prigovora za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, postupanja suda, prirode zahteva, odnosno značaja predmeta spora za podnosioca prigovora.

Ocenjujući činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke, specifičnosti činjeničnih i pravnih pitanja u predmetu Privrednog apelacionog suda Pž 4268/20, ponašanje stranaka u postupku, postupanje suda koji vodi postupak, kao i prirodu zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, kao i ostale činioce koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka, u smislu člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno odbijen prigovor predlagača radi ubrzanja postupka u predmetu tog suda Pž 4268/20. Naime, od iniciranja postupka (26.10.2018. godine) do donošenja prvostepene presude (13.07.2020. godine) protekao je period od jedne godine i osam meseci. Spisi predmeta prvostepenog suda P 4344/19 dostavljeni su Privrednom apelacionom sudu po žalbi 01.10.2020. godine i zavedeni pod brojem Pž 4268/20. Prilikom prijema, predmet nije označen kao hitan i 143. je po redosledu rešavanja predmeta. Od prijema predmeta u sud do izjavljivanja žalbe protekao je period od jedne godine i dva meseca. Pravilna primena pravnog standarda suđenja u razumnom roku, između ostalog, podrazumeva analizu blagovremenosti suđenja u svim fazama postupka, kao i ocenu ukupne dužine trajanja suđenja. Eventualna kašnjenja u pojedinim fazama postupka ne dovodi do automatske povrede prava na suđenje u razumnom roku ako postupak u celini ne traje nerazumno dugo.

Osim toga, poštovanje redosleda rašavanja predmeta je obaveza sudije, koju ne propisuje samo član 177. Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br. 110/09 ... 39/16), već je ona propisana i članom 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku. Izgrađeni standardi Evropskog suda za ljudska prava nalažu da se u sudu koji je preopterećen nerešenim predmetima, od rešavanja predmeta prema redosledu prijema u sud odstupi kada su u pitanju predmeti koji se moraju prioritetno rešavati. U ovom konkretnom slučaju, ne radi se o sporu koji zahteva prioritetno rešavanje.

Sud je cenio i navode žalbe da Privredni apelacioni sud nije rešio predmet u roku predviđenom odredbom članom 383. stav 2. Zakona o parničnom postupku, ali je našao da ta činjenica ne dovodi do povrede prava na suđenje u razumnom roku, s obzirom da je navedeni rok po svojoj prirodi instruktivne prirode, zbog čega je pravilan zaključak Privrednog apelacionog suda da nepoštovanje navedenog roka ne dovodi do posledica koje bi uslovile drugačiju ocenu osnovanosti prigovora radi ubrzanja postupka u konkretnom predmetu.

Sa izloženog, primenom odredbe člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je odbio i zahtev predlagača za naknadu troškova postupka primenom odredbe člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku u vezi sa članom 30. Zakona o vanparničnom postupku, imajući u vidu da predlagač nije uspeo u postupku po žalbi, zbog čega je odlučeno kao u stavu drugom dispozitiva.

Predsednik

Vrhovnog kasacionog suda

Jasmina Vasović, s.r.

POUKA O PRAVNOM LEKU:

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić