Privredni apelacioni sud je po sprovođenju ispitnog postupka utvrdio da je Privredni sud u Beogradu dana 08.06.2023. godine doneo presudu P 661/2020 protiv koje je tuženi izjavio žalbu dana 07.08.2023. godine. Predmet je dostavljen Privrednom apelacionom sudu radi odlučivanja o žalbi dana 27.09.2023. godine i zaveden je pod brojem Pž 5037/2023.

Ceneći merila predviđena odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku kao i razloge na koje se predlagač u prigovoru poziva, Privredni apelacioni sud je zaključio da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, odnosno da na strani suda nema propusta koji su doprineli trajanju postupka. Nvedeno sa razloga, jer je predmet dostavljen Privrednom apelacionom sudu dana 27.09.2023. godine, pri čemu se primenom člana 177. stav 1. i 2. Sudskog poslovnika, predmeti rešavaju po redu prijema, a postupajući sudija je zadužen velikim brojem starih i hitnih predmeta, a stranke nisu podnosile urgenciju za prekoredno rešavanje predmeta, pri tom obrazlažući da je rok iz člana 383. stav 2. Zakona o parničnom postupku na koje se predlagač poziva kao razlog za povredu prava na suđenje u razumnom roku instruktivne prirode.

Ceneći razloge koje je dao Privredni apelacioni sud kao i žalbene razloge, Vrhovni sud nalazi da je pravilno odbijen prigovor predlagača radi ubrzanja postupka koji se vodi pred Privrednim apelacionim sudom pod poslovnim brojem Pž 5037/23.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije predviđeno je da svako ima pravo da nezavistan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud pravilno i u razumnom roku odluči o njegovim pravima i obavezama. Odredbom člana 383. stav 2. Zakona o parničnom postupku predviđeno je da drugostepeni sud ukoliko ne drži raspravu dužan je da odluči o žalbi najkasnije u roku od 9 meseci od dana prijema spisa prvostepenog suda.

Predlagač svoj prigovor radi ubrzanja postupka u predmetu Privrednog apelacionog suda Pž 5037/2023 zasniva na činjenici da je od dana dostavljanja spisa Privrednog suda u Beogradu 27.09.2023. godine na postupak po žalbi na presudu P 661/2020 od 08.06.2023. godine do dana podnošenja prigovora radi ubrzanja postupka proteklo više od 19 meseci a da naslovljeni sud nije odlučio o izjavljenoj žalbi. Kod ovakvog razloga za izjavljivanje prigovora radi ubrzavanja postupka kao i razloga za žalbu, pravilno je Privredni apelacioni sud odbio prigovor predlagača radi ubrzanja postupka, jer kako pravilno nalazi rok propisan članom 383. stav 2. Zakona o parničnom postupku je instruktivni rok, čije prekoračenje samo za sebe nema za posledicu po automatizmu povredu prava na suđenje u razumnom roku. S druge strane predlagač tek u žalbi samo navodi da je tužba u predmetu podneta dana 04.02.2020. godine.

Prema članu 6. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku koji regulište sadržinu prigovora, prigovor između ostalog mora da sadrži i podatke o predmetu suđenja koji ukazuju na to da sud nepotrebno kasni sa odlučivanjem a što iz prigovora predlagača ne proizilazi, već se samo poziva na dužinu roka u kome drugostepeni sud nije odlučio o žalbi. S druge strane, Privredni apelacioni sud je utvrdio da nije bilo nedelotvornog postupanja od strane suda, a da na dužinu drugostepenog postupka utiče činjenica da postupajući sudija ima veliki broj starih predmeta u radu koji se moraju rešavati po redosledu prijema u skladu sa članom 177. Sudskog poslovnika. Iz utvrđenog činjeničnog stanja ne proizlazi da se radi o hitnom predmetu po zakonu, niti da je podneta urgencija za prekoredno postupanje. Vrhovni sud je utvrdio da je Privredni apelacioni sud dana 24.12.2024. godine doneo odluku Su 2/24 – 138 kojom se nalaže pisarnici Privrednog apelacionog suda da sudijama koje su stupile na dužnost dana 23.12.2024. godine među kojima je i postupajući sudija Danijela Jovanović oformi referadu u kojoj je i predmet u kome je predlagač uložio prigovor radi ubrzanja postupka.

Shodno tome samo pozivanje na neodlučivanje po žalbi u roku iz člna 383. stav 2. Zakona o parničnom postupku, koji je po svojoj prirodi instruktivan, bez ukazivanja na ispunjenost merila iz člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje, koja objektivno dovode do zaključka da je sud nedelotvorno postopao, nema za posledicu da je predlagaču povređena pravo na suđenje u razumnom roku, pa je Vrhovni sud odlučio kao u izreci rešenja.

Sudija

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

Pouka o pravnom leku: Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković