.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž1k, Rž1kp, Rž1g, Rž1r, Rž1gp, Rž1 u, Rž1up 1/2022
09.02.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, predsednik suda sudija Jasmina Vasović, u predmetu predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Jordanov, advokat iz ..., ul. ..., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu R4K-1/21 od 13.01.2022. godine, nakon sprovedenog ispitnog postupka, doneo je dana 09.02.2022. godine
R E Š E NJ E
ODBIJA SE žalba predlagača i POTVRĐUJE rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu R4K-1/21 od 13.01.2022. godine.
ODBIJA SE zahtev predlagača za naknadu troškova postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu R4K-1/21 od 13.01.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor predlagača kojim je tražio da se utvrdi da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Apelacionim sudom u Kragujevcu Kž1-PO1-25/21 (predmet Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K-PO4-1/20). Stavom drugim izreke odbijen je zahtev predlagača za naknadu troškova postupka, kao neosnovan.
Protiv navedenog rešenja, predlagač je blagovremeno izjavio žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava. U žalbi je naveo da je, u svojstvu oštećenog, podneo krivičnu prijavu na zapisniku u PS Petrovac na Mlavi PU Požarevac 21.03.2013. godine, ali da postupak još uvek nije okončan, iako je od tada prošlo više od 9 godina. Predložio je da Vrhovni kasacioni sud usvoji žalbu, preinači ožalbeno rešenje, utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku i naknadi troškove postupka.
Odlučujući o žalbi predlagača na osnovu odredaba čl. 16, 18. i 20. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ br. 40/15) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ br. 25/82, „Službeni glasnik RS“ br. 6/15), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje primenom odredbe člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, sa izmenama) i zaključio da je žalba neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano se žalbom ukazuje da je u postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, jer pobijano rešenje nema nedostataka zbog kojih se ne može ispitati, a obrazloženje sadrži jasne i neprotivrečne razloge o bitnim činjenicama, koje su u saglasnosti sa stanjem u spisima.
Prema stanju u spisima, krivična prijava u ovom predmetu podneta je 03.10.2013. godine Osnovnom javnom tužiocu u Požarevcu, nakon čega su izvršene provere preko Policijske stanice Petrovac na Mlavi, okrivljeni je saslušan, a poslednja radnja pred tim organom preduzeta je izdavanjem naredbe da se izvrši ekonomsko finansijsko veštačenje. Nalaz i mišljenje veštaka dostavljen je 27.03.2018. godine. Nakon toga, spisi predmeta dostavljeni su Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu, Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije, koje je 26.12.2019. godine podnelo optužni predlog protiv okrivljenog BB iz sela ..., opština Petrovac na Mlavi, zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio produženo krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika. Nakon prijema optužnog akta 03.01.2020. godine, postupajući sudija je zakazao glavni pretres za 14.01.2020. godine, koji je zbog procesnih nedostataka odložen. Sledeći glavni pretres, zakazan za 19.02.2020. godine je održan, i na njemu su ispitani okrivljeni i oštećeni (ovde predlagač). Nakon toga, zbog proglašenja vanrednog stanja na teritoriji Republike Srbije nastavak glavnog pretresa je zakazan za 23.06.2020. godine, na kome je nastavljeno izvođenje dokaza, ali nije završen, pa je nastavak zakazan za 27.07.2020. godine, koji je odložen je zbog promene postupajućeg sudije. Glavni pretresi zakazani za 14.09.2020. i 26.10.2020. godine su održani, a glavni pretresi zakazani za 03.12.2020., 07.12.2020. i 26.01.2021. godine odloženi su zbog bolesti okrivljenog (sumnja na Covid 19), o čemu je sudu dostavljena medicinska dokumentacija. Dana 12.03.2021. godine glavni pretres je nastavljen i održan, a postupajući javni tužilac je 19.04.2021. godine dostavio sudu izmenjen optužni akt. Glavni pretresi zakazani za 21.04.2021. i 03.06.2021. godine odloženi su zbog odsustva postupajućeg sudije. Dana 12.08.2021. godine održan je glavni pretres i tada je i doneta je prvostepena presuda u ovom predmetu. Protiv ove presude žalbu je izjavio branilac okrivljenog 23.09.2021. godine, pa su spisi 02.11.2021. godine dostavljeni drugostepenom sudu na odlučivanje. Istog dana predmet je poslat Apelacionom javnom tužiocu na izjašnjenje, nakon čega je predmet dostavljen Apelacionom sudu u Kragujevcu i 12.11.2021. godine iznet sudiji izvestiocu. U izjašnjenju sudije izvestioca navedeno je da će predmet biti iznet na većanje u roku od 5 dana, a da će odluka će biti izrađena najkasnije u roku od 10 dana od dana izjašnjenja (izjašnjenje postupajućeg sudije dostavljeno je 06.01.2022. godine).
Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.
Članom 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (''Službeni list SCG'' - međunarodni ugovori, br. 9/03, 5/05 i 7/05, ''Službeni glasnik RS'' - međunarodni ugovori, br.12/10 i 10/15), između ostalog, propisano je da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.
Prema članu 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.
Članom 14. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 62/21) propisano je da je sud dužan da krivični postupak sprovede bez odugovlačenja i da onemogući svaku zloupotrebu prava usmerenu na odugovlačenje postupka.
Imajući u vidu sve činjenice i okolnosti ovog slučaja koje su od značaja za donošenje odluke, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno postupio sudija Apelacionog suda u Kragujevcu kada je odbio kao neosnovan prigovor predlagača za ubrzavanje postupka u predmetu tog suda Kž1-PO1-25/21.
U konkretnom slučaju, krivični postupak pokrenut je zakazivanjem glavnog pretresa za 14.01.2020. godine (član 7. stav 1. tačka 4. ZKP), od kad se računa početak roka, a prigovor radi ubrzavanja postupka podnet je 27.12.2021. godine, što znači da je postupak u dve faze odlučivanja trajao nešto manje od dve godine. U tom periodu sud je preduzeo sve potrebne mere kako bi se predmetni krivični postupak sproveo bez odugovlačenja, s obzirom na to da nije imao duže periode neažurnosti, da su glavni pretresi zakazivani redovno i blagovremeno u kraćim vremenskim razmacima, te da u postupanju prvostepenog i drugostepenog suda nije bilo odugovlačenja i dugog trajanja koje bi dovelo do povrede prava na suđenje u razumnom roku, imajući u vidu standarde ustanovljene kroz odluke Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava. U vezi sa tim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neodržavanje glavnih pretresa zbog bolesti okrivljenog, kao i tokom proglašenja vanrednog stanja na teritoriji Republike Srbije, ne može smatrati neopravdanom neaktivnošću koja se može pripisati u odgovornost suda, jer su to okolnosti na koju sud nije mogao da utiče.
Bez uticaja na drugačiju odluku suda su navodi žalbe predlagača da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zbog dugog trajanja postupka po krivičnoj prijavi. Ovo stoga što se prilikom ocene dužine trajanja postupka ne uzima se u obzir vreme trajanja postupka po krivičnoj prijavi, jer ona predstavlja samo inicijalni akt na osnovu koga nadležni tužilac utvrđuje da li ima osnova za pokretanje krivičnog postupka ili ne (rešenja Ustavnog suda Už 1146/10 od 06.04.2010 i Už 161/09 od 22.12.2010. godine).
Zbog svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučio kao u stavu prvom dispozitiva.
Vrhovni kasacioni sud je u stavu drugom dispozitiva odbio zahtev predlagača za naknadu troškova postupka na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku shodnom primenom člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer predlagač nije uspeo u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku.
Predsednik
Vrhovnog kasacionog suda
Jasmina Vasović, s. r.
Pouka o pravnom leku:
Protiv ovog rešenja žalba nije dozvoljena
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
