U postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. Zakona o parničnom postupku, na koje Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Apelacioni sud u Nišu je sproveo ispitni postupak, pa je, odlučujući o podnetom prigovoru radi ubrzanja postupka od 03.11.2021. godine, utvrdio da je u ovom slučaju postupak započet podnošenjem tužbe radi naknade štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa 10.09.2008. godine, da je postupak vođen pred prvostepenim sudom, da se u trajanju od 5 godina rešavalo o mesnoj nadležnosti suda, a prvostepena presuda kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev doneta je 06.09.2017. godine. Rešenjem Apelacionog suda u Nišu Gž1 4313/17 od 02.03.2018. godine, prvostepena presuda je ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, nakon čega je prvostepeni sud doneo presudu 28.11.2018. godine. Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1150/2019 od 05.12.2019. godine ukinuta je prvostepena presuda od 28.11.2018. godine i tužbeni zahtev odbijen. Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2287/2020 od 17.09.2021. godine ukinuta je presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 1150/2019 od 05.12.2019. godine i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Spisi su drugostepenom sudu dostavljeni dana 03.11.2021. godine, sednica veća održana 18.11.2021. godine i glavna rasprava zakazana za 23.12.2021. godine.

Apelacioni sud u Nišu je odbio prigovor predlagača sa obrazloženjem da bez obzira na dužinu trajanja postupka od 13 godina (što ukazuje a postupak nije okončan primerenom roku), nema mesta osnovanosti podnetog prigovora imajući u vidu da se navedeni postupak smatra složenim, s obzirom na činjenična i pravna pitanja koje je trebalo raspraviti, kao i činjenicu da se 5 godina rešavalo o mesnoj nadležnosti suda, zbog čega prvostepeni sud i nije mogao da preduzima radnje u cilju okončanja postupka i donošenja odluke. Osim toga, po oceni apelacionog suda okolnost da se u jednoj fazi postupak odvijao sporije, a u drugoj brže ne utiče na drugačiju ocenu podnetog prigovora, s obzirom da se prilikom odlučivanja o osnovanosti prigovora za povredu prava na suđenje u razumnom roku ceni celokupno trajanje postupka pred sudom kao jedinstvene celine.

Međutim, uvidom u spise predmeta Apelacionog suda R4r 11/2021 i u SAPS Portal Ministarstva pravde – tok predmeta Apelacionog suda u Nišu, utvrđeno je da postupak u predmetu tog suda Gž1 4852/2021, koji je pokrenut 10.09.2008. godine još nije okončan, jer je glavna rasprava zakazana 23.12.2021. godine odložena, a naredna zakazana za 27.01.2022. godine. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 98/2006) propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 18. stav 3. Ustava Republike Srbije propisano je da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje.

Odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG“- Međunarodni ugovori, br. 9/2003, 5/2005 i 7/2005, „Službeni glasnik RS“ - Međunarodni ugovori, br.12/2010 i 10/2015), između ostalog, propisano je da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da se pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Po oceni revizijskog suda, pogrešan je zaključak Apelacionog suda u Nišu da je prigovor predlagača neosnovan. Naime, u ovom slučaju se radi o parničnom postupku koji je pokrenut podnošenjem tužbe dana 10.09.2008. godine pre nešto više od 13 godina, zbog čega je razumni rok za okončanje postupka višestruko prekoračen, zbog čega prvostepeno rešenje nije zakonito.

Propust prvostepenog suda otklonio je Vrhovni kasacioni sud, tako što je na utvrđeno činjenično stanje primenio navedene odredbe Ustava RS, Evropske konvencije i zakona i odlučio kao u prvom i drugom stavu izreke. Polazeći od činjenice: da je postupak u ovoj pravnoj stvari od značaja za predlagača, koji je tužilac traje od 10.09.2008. godine, a da još nije okončan, Vrhovni kasacioni sud je primenom propisanih merila zaključio da je u ovom slučaju predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Naime, u ovom slučaju su znatna dužina trajanja postupka je dovoljna činjenica za izvođenje zaključka da postupak nerazumno dugo traje. Povređeno je pravo predlagača, jer sudovi ni nakon 13 godina od početka suđenja nisu uspeli da pravnosnažno okončaju spor, a kako se radi o starom predmetu, žalbeni sud je nakon odluke revizijskog suda morao brže da postupa. Pošto je postupak nerazumno dugo trajao i još nije okončan, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Otklanjajući posledice utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u cilju što bržeg okončanja postupka u predmetu Gž1 4852/21, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 11. stav 1. i 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, naložio okončanje žalbenog postupka u roku od četiri meseca od prijema ovog rešenja.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u prvom i drugom stavu izreke na osnovu člana 401. tačka 3. ZPP.

Odluka o naknadi troškova predlagaču, kao u stavu trećem izreke doneta je primenom članova 153., 154. i 165. stav 2. ZPP, u vezi sa članom 30. stav 2. ZVP. Predlagaču su dosuđeni traženi troškovi prvostepenog i žalbenog postupka, i to na ime sastava prigovora od strane punomoćnika – advokata u visini od 9.000,00 dinara i žalbe u visini od 18.000,00 dinara.

Sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

POUKA O PRAVNOM LEKU:

Protiv ovog rešenja žalba nije dozvoljena.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić