Uvidom u predmet Osnovnog suda u Kraljevu P1 24/18, Apelacioni sud u Kragujevcu je utvrdio da je podnosilac prigovora, u svojstvu tužioca, tužbu podneo Osnovnom sudu u Kraljevu 01.06.2018. godine, protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, Odred žandarmerije u Kraljevu, kojom je tražio da sud tuženu obaveže da mu na ime neisplaćenog dodatka - uvećane zarade po osnovu pripravnosti, kao i po osnovu terenskog dodatka, isplati pojedinačne mesečne iznose za period od maja 2015. godine do aprila 2018. godine. Sud je tužbu dostavio na odgovor tuženoj 05.06.2018. godine, a tužena je 09.07.2018. godine dostavila pisani odgovor na tužbu osporavajući navode tužbenog zahteva u celosti. Prvostepeni sud je pripremno ročište održao 01.11.2018. godine, na kom je odredio vremenski okvir trajanja parnice od dvanaest meseci i odredio izvođenje dokaza saslušanjem tužioca u svojstvu parnične stranke. Na ročištu održanom 14.03.2019. godine izveden je dokaz saslušanjem tužioca kao parnične stranke i određeno izvođenje dokaza saslušanjem predloženih svedoka kao i veštačenjem od strane sudskog veštaka ekonomsko- finansijske struke. Naredno ročište zakazano je za 04.09.2019. godine, a nakon uplate predujma za veštačenje, predmet je dostavljen sudskom veštaku 05.04.2019. godine. Dopisom od 10.05.2019. godine, sudski veštak je obavestio sud da se obratio MUP-u RS Komandi žandarmerije u Beogradu i Odredu žandarmerije u Kraljevu, radi dostavljanja dokumentacije ali do tog dana, veštaku nije omogućen pristup radi uvida u potrebnu dokumentaciju. Prvostepeni sud je dopisom naložio tuženom da dostavi radne i obračunske liste za tužioca za utuženi period pa je tu dokumentaciju tuženi dostavio sudu 25.06.2019. godine. Potom je prvostepeni sud dao nalog 03.07.2019. godine da se predmet dostavi sudskom veštaku. Sudski veštak je svoj nalaz i mišljenje dostavio prvostepenom sudu 19.07.2019. godine, a prvostepeni sud ga je strankama dostavio 23.07.2019. godine. Podnescima od 22.08.2019. godine i 27.08.2019. godine, parnične stranke su se izjasnile o nalazu veštaka. Ročište za glavnu raspravu zakazano za 04.09.2019. godine nije održano jer podnesak kojim je tužilac preinačio tužbu, od 27.08.2019. godine, nije dostavljen tuženom, pa je naredno ročište zakazano za 03.02.2020. godine. To ročište nije održano jer nije pristupio veštak a naredno je zakazano za 12.05.2020. godine, na koje takođe veštak nije pristupio pa je naredno zakazano za 16.10.2020. godine. Sudski veštak je svoje izjašnjenje dostavio 13.05.2020. godine, a ročište za glavnu raspravu zakazano za 16.10.2020. godine nije održano, jer je na osnovu konstatacije suda bilo potrebno utvrditi koliko je tužiocu isplaćeno po osnovu posebne naknade pa je tuženom naloženo da te podatke dostavi sudu. Ročišta zakazana za 01.02.2021. godine, 06.04.2021. godine i 10.06.2021. godine, nisu održana jer tužena nije postupila po nalogu suda i nije dostavila traženu dokumentaciju. Ročište za glavnu raspravu zakazano za 06.07.2021. godine je održano ali je zbog izmene postupajućeg sudije doneto rešenje da rasprava počne iznova. Potom je rešenjem opozvan nalog tuženom za dostavljanje podataka a glavna rasprava je zaključena i presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1 724/18 od 06.07.2021. godine, usvojen tužbeni zahtev tužioca u celosti a tužena obavezana da mu naknadi parnične troškove. Tužena je, protiv prvostepene presude žalbu izjavila 17.08.2021. godine, a odlučujući o žalbi, Apelacioni sud u Kragujevcu je, presudom Gž1 3020/21 od 09.12.2021. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Osnovnog suda u Kraljevu P1 724/18 od 06.07.2021. godine u stavu 1. izreke pod a), dok je istu presudu ukinuo u stavu 1. izreke pod b) i u stavu 2. izreke, pa je predmet u ukinutim delovima vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Spis predmeta ekspedovan je iz Apelacionog suda u Kragujevcu 27.12.2021. godine.

Kod utvrđenog činjenčinog stanja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je Apelacioni sud u Kragujevcu, analizirajući dužinu trajanja prvostepenog i drugostepenog postupka, zaključio da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku pošto su sudovi postupali ažurno i efikasno, a presuda je doneta u roku od tri godine i mesec dana nakon podnošenja tužbe.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije propisano je da svako ima pravo da mu nezavistan, nepristrasan i zakonom već ustanovljeni sud, pravično i u razumnom roku javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG“ - Međunarodni ugovori broj 9/2003, 5/2005 i 7/2005, „Službeni glasnik Republike Srbije“ - Međunarodni ugovori broj 12/2010 i 10/2015), u odredbi člana 6. stav 1. propisuje da svako tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima ili obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega ima pravo na pravičnu javnu raspravu, u razumnom roku, pred nezavisnim i nepristrasnim sudom obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, uvažavaju se sve okolnosti predmetnog slučaja, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonskih rokova za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka predstavlja optimalno potrebno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno da bi se otklonila neizvesnost a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada ili ne, čime se obezbeđuje pravna sigurnost građana. Međutim, optimalno potrebno vreme za okončanje postupka je relativno jer se procenjuje u svakom konkretnom slučaju, na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u sudskom postupku, ponašanja podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, postupanje suda, prirodu zahteva odnosno značaj predmeta spora za podnosioca zahteva. Slučajevi koji, prema svojim okolnostima, imaju poseban značaj za podnosioca prigovora ili za njega postoji rizik zbog odugovlačenja postupka zahtevaju naročitu marljivost u postupanju odnosno posebnu i izuzetnu hitnost, gde se i realno kraće vreme trajanja postupka može smatrati nerazumnim.

U konkretnom slučaju, predmet spora je imovinskopravni zahtev tužioca za isplatu razlike na ime uvećane zarade po osnovu pripravnosti i po osnovu terenskog dodatka. Prioritetni predmeti u kojima se zahteva posebna hitnost u postupku, kroz prkasu Evropskog suda za ljudska prava su: radni sporovi i sporovi u vezi sa ostvarivanjem prava na penziju ili invalidninu; porodični sporovi; postupci radi naknada štete za žrtve nesreće; predmeti koji se odnose na krivične postupke i lica u pritvoru; predmeti koji se odnose na policijsko nasilje i predmeti koji su hitni zbog ličnog svojstva podnoisioca (lica sa invaliditetom, potpuno ili delimično lišena poslovne sposobnosti, lica koja boluju od neizlečive bolesti ili su u poodmaklom životnom dobu). Prioritetnim predmetima takođe se smatraju i oni gde bi za podnosioca predstavke mogla da nastane nenadoknadiva šteta. Radni sporovi koji su prioritetni i u kojima se zahteva posebna hitnost u postupanju, imajući u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava, su sporovi o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, što ovde nije slučaj, jer je predmet spora imovinskopravni zahtev tužioca prema njegovom poslodavcu. Ukupno trajanje postupka od tri godine i četiri meseca od dana podnošenja tužbe 01.06.2018. godine do dana podnošenja prigovora radi ubrzanja postupka, 14.10.2021. godine, nije nerazumno dugo, imajući u vidu da ovo nije jednostavan predmet pošto je bilo neophodno izvođenje dokaza saslušanjem svedoka i veštačenjem, a što je sve doprinelo trajanju ove parnice. Ročišta su redovno zakazivana i nije bilo perioda neaktivnosti suda već je prvostepeni sud, naprotiv, preduzimao mere za otklanjanje zastoja u postupku prouzrokovane nepostupanjem tužene po nalogu suda za dostavljanje tražene dokumentacije.

Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je trajanju ovog postupka svakako doprinelo i proglašenju vanrednog stanja zbog epidemije virusa CORONA 19, 15.03.2020. godine, koje je trajalo do 06.05.2020. godine, u kom periodu, u skladu sa odredbom člana 2. stav 1. u vezi sa članom 1. Uredbe o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja proglašene 15.03.2020. godine („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 38/20, stupila na snagu 20.03.2020. godine), rokovi za izjavljivanje pravnih lekova, pravnih sredstava ili za preduzimanje drugih procesnih radnji u postupcima nisu tekli. Uredba je prestala da važi 06.05.2020. godine, na osnovu člana 2. Zakona o važenju Uredbe, koju je Vlada, uz supotpis predsednika Republike Srbije, donela za vreme vanrednog stanja i koju je Narodna Skupština potvrdila („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 65/20).

Neosnovani su navodi žalbe predlagača da su ročišta odlagana bez opravdanih razloga pa su tako dva ročišta od 03.02.2020. godine i 12.05.2020. godine odložena jer nije pristupio veštak, koji nije opravdao svoj izostanak, dok ročišta od 12.10.2020. godine, 01.02.2021. godine, 06.04.2021. godine i 10.06.2021. godine, nisu održana jer tuženi nije dostavio dokumentaciju po nalogu suda. Suprotno navodima žalbe žalioca, u konkretnom predmetu nije bilo neaktivnosti suda koja je dovelo do odugovlačenja postupka u meri koja predstavlja povredu prava predlagača na suđenje u razumnom roku, imajući u vidu da su ročišta redovno zakazivana a da je pribavljanje dokumentacije od tužene bilo neophodno za potrebe veštačenja, u interesu predlagača, kao tužioca.

Neosnovani su navodi žalbe predlagača da ovaj predmet spada u prioritetne u kojima se zahteva posebna hitnost u postupanju. Prioritetni predmeti u radnim sporovima tiču se ostvarenja prava na rad u smislu zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa, dok su u pogledu imovinskopravnih sporova prioritetni oni koji su u vezi sa ostvarivanjem prava na invalidninu ili penziju, što ovde nije slučaj.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 18. stav 1. i 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Odluku kao u stavu drugom izreke, Vrhovni kasacioni sud je doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, u vezi odredbe člana 28. i 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, pošto predlagač nije uspeo u žalbenom postupku pa mu ne pripada pravo na naknadu troškova tog postupka.

Sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Pouka o pravnom leku.

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

na osnovu odredbe člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić