Na osnovu izveštaja sudije izvestioca, Apelacioni sud u Beogradu je prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u tom predmetu odbio, nalazeći da je drugostepeni sud preduzimao mere prema standardu očekivanog ponašanja u postupku u kom se poštuju pravila o suđenju u razumnom roku. Ocenio je kao tačnu tvrdnju predlagača na okolnost dužine trajanja postupka, što je samo po sebi dovoljno za zaključak o postojanju povrede prava predlagača na suđenje u razumnom roku. Međutim, pošto je ta povreda već sankcionisana rešenjem R4 r 46/21 od 12.07.2021. godine, po mišljenju tog suda, nije postojao pravno priznati osnov da se isto ponovo sankcioniše.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, prvostepeni sud je potpuno i pravilno utvrdio činjenice koje su od značaja za odluku u ovom predmetu, pa je na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo, odbijajući prigovor predlagača iz razloga koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Odredbom člana 13. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (''Službeni glasnik RS'' br. 40/15), propisano je da stranka čiji je prigovor odbijen a koja nije podnela žalbu, može da podnese novi prigovor kada isteknu četiri meseca od dana prijema rešenja o odbijanju prigovora, stranka čiji je prigovor odbijen a koja je podnela žalbu, koja je odbijena, kad isteknu četiri meseca od dana prijema rešenja o odbijanju žalbe, a stranka čiji je prigovor usvojen a koja nije podnela žalbu, kad istekne pet meseci od dana prijema rešenja o usvajanju prigovora. Stranka čija je žalba usvojena i stranka čiji je prigovor usvojen, a žalba odbijena, mogu da podnesu novi prigovor odmah posle isteka roka u kome je sudija ili javni tužilac bio dužan da preduzme delotvorne procesne radnje (stav 2.).

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljeni sud, pravično i u razumnom roku javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakon o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20), u odredbi člana 10. stav 1., propisuje da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku.

Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (''Službeni list SCG''-međunarodni ugovori, br. 9/2003, 5/2005, 7/2005... (''Službeni glasnik RS''- međunarodni ugovori, br. 12/2010, 10/2015), u odredbi člana 6. stav 1.propisuje da svako tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima ili obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu javnu raspravu, u razumnom roku, pred nezavisnim i nepristrasnim sudom obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, uvažavaju se sve okolnosti predmetnog slučaja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski razlozi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka predstavlja optimalno potrebno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno, da bi se otklonila neizvesnost, a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada ili ne, čime se obezbeđuje i pravna sigurnost stranaka.

Polazeći od navedenih materijalno-pravnih odredbi u kontekstu utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud, odlučujući o prigovoru predlagača, pravilno ocenio sve utvrđene činjenice i prilikom donošenja pobijanog rešenja uzeo u obzir sve napred navedene okolnosti. Činjenica je da se radi o postupku u parnici iz radnog odnosa u kom je sud dužan da posebno vodi računa o potrebi hitnog rešavanja. Međutim, postupak u parnici u kojoj ima 200 tužilaca, dakle veliki broj stranaka, čini ovaj predmet izuzetno složenim, pre svega iz procesnih razloga, pri čemu se takođe mora imati u vidu činjenica da je predmet fizički oštećen u poplavi 2014. godine, što je znatno otežalo rad Apelacionog suda u Beogradu, koji mora iznova da započne postupak u ovom predmetu u situaciji kada se, kako je to naveo sudija izvestilac u svom izveštaju, ne može da utvrdi ko su sve tužioci u toj parnici, koji su njihovi punomoćnici, kao i kakvi su njihovi tužbeni zahtevi. Neosnovano se žalbom predlagača ukazuje da Apelacioni sud u Beogradu, u proteklom periodu, nije imao nikakvih aktivnosti u ovom predmetu, jer iz napred navedenih činjenica proizlazi suprotan zaključak, da je taj sud postupao u tom predmetu pokušavajući, kroz dopunu postupka pred prvostepenim sudom, da obezbedi procesne uslove za odlučivanje o žalbi na presudu u tom predmetu, da bi na kraju i zakazao raspravu radi odlučivanja o toj žalbi. Upravo iz ovih razloga, postupanje Apelacionog suda u Beogradu se, za sada, ne može oceniti kao neažurno ili van razumnog roka. Pri svemu tome, ocenjujući trajanje postupka u celini, mora se imati u vidu i činjenica da je prvostepeni sud, u relativno kratkom roku, odlučio o zahtevima tužilaca u ovoj parnici, kao i da je dužnost i stranaka u postupku, posebno u napred izloženoj procesnoj situaciji, da svojim postupanjem otklone smetnje koje onemogućavaju sud da postupa u razumnom roku.

Iz iznetih razloga, primenom člana 17. stav 1. i člana 18. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Troškovi postupka predlagaču nisu priznati, primenom člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, jer u postupku nije uspeo.

Sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Pouka o pravnom leku

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić