Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rž1k, Rž1kp, Rž1g, Rž1r, Rž1gp, Rž1 u, Rž1up 61/2025
20.06.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, i to sudija Branislav Bosiljković, određen Godišnjim rasporedom poslova za odlučivanje o žalbama u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku, u pravnoj stvari predlagača AA iz sela ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Radiša Jović advokat iz ..., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu R4r 1/2025 od 19.05.2025. godine, doneo je 20.06.2025. godine

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana žalba predlagača izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu R4r 1/2025 od 19.05.2025. godine.

ODBIJA SE zahtev predlagača za naknadu troškova postupka po žalbi.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Apelacionog suda u Nišu R4r 1/2025 od 19.05.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor predlagača kojim je tražio da se utvrdi da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu tog suda Gž1 2243/24. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev predlagača za naknadu troškova parničnog postupka.

Protiv navedenog rešenja predlagač je blagovremeno izjavio žalbu, bez navođenja konkretnih zakonskih razloga.

Odlučujući o izjavljenoj žalbi, na osnovu člana 17. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i člana 386. ZPP u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku i člana 20. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Vrhovni sud je našao da žalba predlagača nije osnovana.

U sprovedenom postpuku nisu učinjene bitne povrede odredaba postupka iz člana 374. stav 1-3, 5, 7. i 9. ZPP, na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. Žalbom se posebno ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba postupka iz stava 2. navedenog člana, a ne navodi se ni konkretna procesna odredba koju prvostepeni sud nije primenio ili je pogrešno primenio i tako učinio bitnu povredu odredaba postupka iz člana 374. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je 25.07.2018. godine podneo tužbu protiv tuženih IGM „Mladost“ DOO iz Leskovca i „Triglav osiguranje“ ADO iz Beograda, radi naknade nematerijalne štete. Tužbu protiv tuženog osiguravajućeg društva tužilac je povukao. Rešenje prvostepenog suda o povlačenju tužbe 18.03.2019. godine bilo je pobijano žalbom u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka. O toj žalbi nadležni drugostepeni sud je odlučio rešenjem od 19.12.2019. godine. Ročište u postupku protiv tuženog privrednog društva, zakazano za 16.03.2020. godine, nije održano zbog proglašenog vanrednog stanja na teritoriji Republike Srbije usled pandemije Covid19, a ročišta zakazana za 09.07.2020. godine i 09.09.2020. godine nisu održana zbog opravdanog odsustva postupajućeg sudije. Odlukom predsednika prvostepenog suda od 24.09.2020. godine odstupljeno je od rasporeda primljenih predmeta i ovaj predmet dodeljen u rad drugom sudiji. Ročište zakazano za 20.11.2020. godine nije održano zbog bolesti punomoćnika predlagača. Na pripremnom ročištu od 20.01.2021. godine određen je vremenski rok od 12 meseci. Tokom postupka izvedeni su dokazi veštačenjem i saslušanjem stranaka i svedoka. Prvostepenom presudom P1 147/20 od 10.05.2022. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev. Odlučujući o žalbama stranaka drugostepeni sud je rešenjem od 02.02.2023. godine ukinuo navedenu prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovno suđenje. Nakon ponovljenog suđenja doneta je presuda P1 29/23 od 29.02.2024. godine, kojom je tužbeni zahtev delimično usvojen. Povodom žalbi stranaka predmet je dostavljen Apelacionom sudu u Nišu 18.07.2024. godine. Na sednici veća tog suda od 10.01.2025. godine odlčeno je da se zakaže rasprava za 11.02.2025. godine, koja nije održana zbog obustave rada advokata. Rasprava određena za 27.03.2025. godine nije održana zbog bolesti sudije izvestioca, a sledeća je određena za 05.06.2025. godine.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava odlučio o zahtevu predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

Dužina trajanja postupka u konkretnom predmetu od sedam godina, sama po sebi nije dovoljna da bi se utvrdilo da postoji povreda prava tužioca na suđenje u razumnom roku. Sudovi su u ovom sporu, imajući u vidu i druge okolnosti - opravdane razloge zbog kojih u određenim vremenskim periodima nije postupano, preduzimali radnje bez dužih zastoja u postupku. Nadležni drugostepeni sud je odluku o žalbama stranaka, izjavljenim protiv prve prvostepene presude, doneo u roku od devet meseci, a povodom žalbi koje su stranke izjavile protiv druge presude prvostepenog suda odlučeno je da se održi rasprava nakon koje će biti pravnosnažno odlučeno o tužbenom zahtevu.

Iz tih razloga, po oceni Vrhovnog suda, nisu osnovani žalbeni navodi predlagača o pogrešnoj primeni člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, zbog čega je na osnovu člana 401. tačka 2. ZPP u vezi člana 30. stav 2. ZVP, odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Predlagač nije uspeo u postupku po žalbi, pa je zato odbijen njegov zahtev za naknadu troškova tog postupka, primenom čl. 153. st. 1. i čl. 154. ZPP.