.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž1k, Rž1kp, Rž1g, Rž1r, Rž1gp, Rž1 u, Rž1up 151/2021
29.11.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, predsednik suda sudija Jasmina Vasović, u predmetu predlagača AA iz ..., selo ..., čiji je punomoćnik Milica Šmalcelj, advokat iz ..., ul. ... br. .., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Upravnog suda R4 U 300/21 od 29.10.2021. godine, nakon sprovedenog ispitnog postupka, doneo je 29.11.2021. godine
R E Š E NJ E
ODBIJA SE, kao neosnovana, žalba predlagača i potvrđuje rešenje Upravnog suda R4 U 300/21 od 29.10.2021. godine.
ODBIJA SE zahtev predlagača za naknadu troškova postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Predlagač je 17.11.2021. godine podneo Vrhovnom kasacionom sudu, preko Upravnog suda, žalbu protiv rešenja Upravnog suda R4 U 300/21 od 29.10.2021. godine, kojim je odbijen njegov prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda U 621/20, kao i zahtev za naknadu troškova postupka.
Protiv ovog rešenja predlagač je izjavio žalbu iz svih zakonom propisanih razloga. U žalbi je naveo da je 13.01.2020. godine podneo tužbu Upravnom sudu protiv tužene Žalbene komisije Vlade Republike Srbije, zbog ćutanja uprave, ali da sud više od 19 meseci nije preduzeo ni jednu radnju u cilju okončanja postupka, zbog čega smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Predložio je da Vrhovni kasacioni sud usvoji njegovu žalbu, preinači prvostepeno rešenje i utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Upravnog suda U 621/20. Troškove postupka je tražio i opredelio.
Odlučujući o žalbi predlagača, na osnovu odredaba čl. 16, 18. i 20. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ br. 40/15) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ br. 25/82...„Službeni glasnik RS“ br. 106/15), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje primenom člana 387. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, sa izmenama) i zaključio da je žalba neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Iz spisa predmeta Upravnog suda U 621/20 i R4 U 300/21 utvrđeno je da je rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova, Sektora za ljudske resurse 08 br. ../2019 od 30.07.2019. godine odbijen je kao neosnovan zahtev AA (ovde predlagača), bivšeg radnika Ministarstva unutrašnjih poslova, Sektora za vanredne situacije, za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu za 2013. godinu. Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, Sektor za ljudske resurse je rešenjem 08 br. ../19-1 od 01.11.2019. godine odbacilo kao nedozvoljenu žalbu predlagača izjavljenu na rešenje od 30.07.2019. godine. Protiv ovog rešenja tužilac je ponovo izjavio žalbu Žalbenoj komisiji Vlade Republike Srbije 18.11.2019. godine, o kojoj nije odlučeno u roku od 30 dana. Imajući u vidu da tužena nije odlučila o žalbi ni nakon podnošenja naknadnog zahteva od 23.12.2019. godine, tužilac je podneo tužbu Upravnom sudu, zbog ćutanja uprave. Po zahtevu suda od 10.02.2020. godine tužena je 26.02.2020. godine dostavila odgovor na tužbu sa spisima predmeta i obavestila sud da je o žalbi tužioca od 18.11.2019. godine odlučeno rešenjem od 11.12.2019. godine. Upravni sud je rešenjem U 621/20 od 15.09.2021. godine naložio tužiocu da u roku od 15 dana, od dana prijema rešenja tužene od 11.12.2019. godine, dostavi sudu izjavu u smislu člana 29. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, br. 111/09). Podneskom od 07.10.2021. godine tužilac je obavestio sud da nije zadovoljan rešenjem tužene od 11.12.2019. godine, ali da se o njemu ne može izjasniti jer su mu dostavljene samo prve tri stranice rešenja. Istovremeno, tražio je od suda da mu navedeno rešenje dostavi u celosti, sa novim rokom, kako bi se o njemu blagovremeno izjasnio. Upravni sud je tužiocu dostavio kopiju rešenja od 11.12.2019. godine i ponovio nalog za izjašnjenje u smislu člana 29. Zakona o upravnim sporovima. Sudija izvestilac je u svom izjašnjenju naveo da će, ukoliko tužilac ne izjavi da tužbu proširuje na novi akt, predmet biti rešen najkasnije do početka meseca oktobra 2021. godine.
Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.
Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da se pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.
Imajući u vidu sve činjenice i okolnosti ovoga slučaja, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je postupio Upravni sud kada je odbio prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda U 621/20. Naime, upravni spor je u navedenom predmetu otpočeo podnošenjem tužbe 13.01.2020. godine, sud je već 10.02.2020. godine dostavio tužbu na odgovor tuženom organu i zatražio spise predmeta, po kom zahtevu je tužena postupila 26.02.2020. godine, tako što je dostavila odgovor na tužbu, spise predmeta i rešenje od 11.12.2019. godine. Zatim, sud je rešenjem U 621/20 od 15.09.2021. godine pozvao tužioca da povodom rešenja tužene od 11.12.2019. godine, dostavi sudu pisanu izjavu u smislu člana 29. Zakona o upravnim sporovima. Međutim, tužilac je podneskom od 07.10.2021. godine obavestio sud da nije zadovoljan donetim rešenjem, te da nije upoznat sa njegovom sadržinom u celosti, zbog čega se o njemu ne može izjasniti. Istovremeno, predložio je da sud ponovi nalog za izjašnjenje i dostvu naknadno donetog rešenja. Sud je udovoljio tužiočevom predlogu i ponovo dostavio rešenje tužene od 11.12.2019. godine. Imajući navedeno u vidu, i po shvatanju ovog suda, trajanje postupka se ne može smatrati povredom prava na suđenje u razumnom roku, budući da je sud preduzimao radnje u cilju okončanja upravnog spora, a postupajući sudija je u svom izjašnjenju naveo da će predmet okončati bez odlaganja, po pribavljanju odgovarajuće izjave od strane tužioca.
Osim toga, slučajevi koji prema svim okolnostima imaju poseban značaj za podnosioca prigovora ili za njega postoji rizik zbog odugovlačenja postupka, zahtevaju naročitu marljivost u postupanju, odnosno posebnu i izuzetnu hitnost, gde se i realno kraće vreme trajanja postupka može smatrati nerazumnim. Ako je sud preopterećen nerešenim predmetima, izgrađeni standardi Evropskog suda za ljudska prava nalažu da se predmeti tada rešavaju po priritetu ili po posebnom značaju za podnosioca, a ne po redosledu prijema predmeta u sud. U ovom konkretnom slučaju, predmet upravnog spora nije hitan, jer se odnosi na ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu, što se prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, koju prihvataju Vrhovni kasacioni sud i Ustavni sud Srbije, ne može smatrati slučajem koji ima poseban značaj za tužioca, ovde predlagača, i koji zbog toga zahteva naročitu marljivost u postupanju, odnosno posebnu i izuzetnu hitnost. Ako je sud preopterećen nerešenim predmetima, kao što je to slučaj sa Upravnim sudom, ovakvi predmeti se rešavaju prema redosledu prijema u sud u skladu sa članom 177. Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br. 110/09...39/16).
Pored navedenog, treba imati u vidu da je u toku 2020. godine pet meseci postojala objektivna nemogućnost Upravnog suda da postupa u spornom predmetu - najpre zbog vanrednog stanja, a zatim zbog rešavanja izbornih sporova. U toku vanrednog stanja, koje je uvedeno 15. marta 2020. godine Odlukom o proglašenju vanrednog stanja („Službeni glasnik RS“, br. 29/20) i ukinuto 06. maja 2020. godine Odlukom o ukidanju vanrednog stanja („Službeni glasnik RS“, br. 62/20), rad sudova je bio redukovan na taj način što su se, u skladu sa Zaključkom Visokog saveta sudstva br. 119-05-132/2020-1 od 18.03.2020. godine, održavala samo suđenja koja ne trpe odlaganja u predmetima u krivičnoj i građanskoj materiji koji su taksativno navedeni u Zaključku. U toku postupka parlamentarnih izbora u Republici Srbiji 2020. godine izborni sporovi, koji su po zakonu naročito hitni, morali su imati prioritet pri rešavanju u odnosu na sve druge predmete.
Sa izloženog, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je žalba neosnovana, pa je primenom odredbe člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučio kao u stavu prvom dispozitiva.
Vrhovni kasacioni sud je odbio i zahtev predlagača za naknadu troškova sastava prigovora i žalbe primenom odredbe člana 153. stav 2. Zakona o parničnom postupku, u vezi sa članom 30. Zakona o vanparničnom postupku, imajući u vidu da predlagač nije uspeo u postupku po žalbi i prigovoru.
Predsednik
Vrhovnog kasacionog suda
Jasmina Vasović, s.r.
POUKA O PRAVNOM LEKU:
Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
