Prema članu 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Polazeći od činjenica i okolnosti ovog slučaja, Vrhovni sud smatra da je pravilno postupio Upravni sud kada je odbio prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda U ću 876/24. Ovo stoga što je Upravni sud od podnošenja tužbe aktivno preduzimao radnje u cilju ostvarivanja procesnih uslova za odlučivanje, tako što je po prijemu tužbe, u fazi prethodnog postupka, tražio od tuženog organa dostavljanje spisa i odgovora na tužbu, po kom zahtevu je tuženi postupio i uz odgovor na tužbu dostavio rešenje br. 071-11-15200/2023-03 od 15.01.2024. godine, kojim je odlučeno o podnetoj žalbi. Imajući navedeno u vidu, i po nalaženju Vrhovnog suda, trajanje postupka u ovoj fazi ne može se pripisati u krivicu suda, niti se može smatrati da je od momenta podnošenja tužbe (11.01.2024. godine) do podnošenja prigovora (18.05.2026. godine) protekao neprimereno dug vremenski period koji bi doveo do povrede prava stranke na suđenje u razumnom roku.

Vrhovni sud je cenio navode žalbe kojima se ukazuje na dugo trajanje upravnog spora, pa je našao da ovi navodi ne mogu uticati na donošenje drugačije odluke u ovom predmetu. Ovo posebno imajući u vidu odredbu člana 177. Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“ br. 110/09 ... 18/22) prema kojoj su sudije dužne da predmete rešavaju po redosledu njihovog prijema, te da je dostavljanjem naknadno donetog rešenja tuženog, kojim je odlučeno o podnetoj žalbi, prestala neizvesnost predlagača o ishodu postupka po žalbi, a što je i bio razlog za pokretanje upravnog spora zbog ćutanja uprave.

Zbog svega izloženog, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučio kao u stavu prvom dispozitiva.

Vrhovni sud je u stavu drugom dispozitiva odbio zahtev predlagača za naknadu troškova postupka na osnovu člana 30. stav 2. ZVP, shodnom primenom člana 153. stav 1. ZPP, jer predlagač nije uspeo u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku.

Predsednik Vrhovnog suda

Miroljub Tomić, s.r.

Pouka o pravnom leku:

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković