O žalbi je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu odredbe člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojom odredbom je predviđeno da predsednik neposredno višeg suda može Godišnjim rasporedom poslova da odredi jednog sudiju ili više sudija da, pored njega, vode postupak i odlučuju po žalbama.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Iz spisa predmeta Upravnog suda R4 u 634/25 i U ću 834/24 proizlazi da je predlagač, kao jedan od tužilaca, dana 10.01.2024. godine podnela tužbu Upravnom sudu protiv tuženog Republičkog geodetskog zavoda, Beograd zbog ćutanja uprave - nepostupanja po žalbi od 03.12.20221. godine izjavljenoj na rešenje RGZ – Službe za katastar nepokretnosti Zvezdara broj 952-02-9-230-23234/2019 od 24.11.2021. godine, u predmetu katastra. Tuženi organ nije postupio po zahtevu suda od 05.09.2024. godine za dostavu spisa i odgovora na tužbu, koji je prema dostavnici u spisima primio dana 16.09.2024. godine, a ni po ponovljenim zahtevima suda od 28.08.2025. godine i od 21.11.2025. godine, koji su mu, prema dostavnicama u spisima, uredno uručeni dana 01.09.2025. godine i dana 02.12.2025. godine.

Ožalbenim rešenjem odbijen je kao neosnovan prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda Uću 834/24, sa obrazloženjem da je od dana podnošenja tužbe do dana podnošenja prigovora proteklo 1 godina, 7 meseci i 16 dana, te da nisu protekli prihvaćeni rokovi usled čijeg protoka bi eventualno moglo da dođe do povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pri tom, sudski postupak se s obzirom na predmet spora ne smatra hitnim, niti naročito hitnim, za koji je zakonom propisan kraći rok za postupanje suda, pa ne postoji razlog koji bi ukazivao na potrebu odstupanja od pravnog standarda, ustanovljenog u praksi Evropskog suda za ljudska prava, a prihvaćenog i u praksi sudova Republike Srbije, po kojoj do povrede prava na suđenje u razumnom roku dolazi kada postupak traje duže od tri godine u jednoj instanci, pet godina u dve instance i šest godina ukoliko ima mesta trostepenom odlučivanju.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda i vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka.

Polazeći od činjenica i okolnosti od značaja za donošenje odluke i specifičnosti činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari, Vrhovni sud nalazi da je pravilno postupio Upravni sud kada je odbio prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu U ću 834/24, kao i da su navodi žalbe predlagača neosnovani.

Naime, pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku moraju biti uvažene sve okolnosti predmetnog slučaja. Predlagač svoje stanovište o povredi prava na suđenje u razumnom roku zasniva na dugom trajanju upravnog spora i upravnog postupka, kao celine. Međutim, Vrhovni sud nalazi da se dužina postupka u trajanju nešto dužem od devetnaest meseci u ovoj fazi ne može smatrati povredom prava na suđenje u razumnom roku. Period od podnošenja tužbe do podnošenja prigovora nije pratila neaktivnost suda, jer su preduzete radnje radi stvaranja procesnih uslova za odlučivanje. Pri tom, treba imati u vidu i da su sudije u Upravnom sudu dužne da predmete rešavaju po redosledu njihovog prijema, saglasno obavezi propisanoj odredbom člana 177. stav 1. Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br. 110/09...18/22), a pravilno sud u ožalbenom rešenju nalazi da u konkretnom slučaju predmet spora nije hitan ni naročito hitan i da kao takav ne zahteva prioritetno i prekoredno odlučivanje. Takođe, iako je postupak pred organom uprave integralni deo odlučivanja u upravnoj stvari, Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, pre svega se ostvaruje zaštita prava na suđenje u razumnom roku u sudskom postupku, u kom je Upravni sud preduzeo radnje kako bi obezbedio procesne pretpostavke za odlučivanje po podnetoj tužbi.

Imajući sve napred navedeno u vidu, Vrhovni sud nalazi da je Upravni sud pravilno odbio prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda Uću 834/24, da su navodi žalbe neosnovani, pa je primenom člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku odbio žalbu predlagača u stavu prvom dispozitiva.

Vrhovni sud je u stavu drugom dispozitiva, odbio zahtev predlagača za naknadu troškova postupka na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, shodnom primenom člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer predlagač nije uspela u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku.

Sudija

Jelena Ivanović, s.r.

Pouka o pravnom leku:

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba,

u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković