Republika Srbija
VRHOVNI SUD
R 138/2026
09.04.2026. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marina Cvetić Mićić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Osnovnog suda u Ivanjici, koju zastupa Državno pravobranilaštvo RS – Odeljenje u Kraljevu, radi naknade štete, odlučujući o zahtevu Osnovnog suda u Ivanjici za određivanje drugog stvarno nadležnog suda u za postupanje u ovoj pravnoj stvari, u sednici održanoj 09.04.2026. godine doneo je

R E Š E NJ E

ODREĐUJE SE Osnovni sud u Čačku za postupanje u predmetu Osnovnog suda u Ivanjici Prr 9/26.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Ivanjici je aktom Prr 9/2026 od 19.03.2026. godine podneo zahtev za delegaciju drugog suda za postupanje u predmetu Osnovnog suda u Ivanjici Prr 9/2026 sa pozivom na odredbu člana 62. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Zahtev je obrazložen činjenicom da tužilac u sporu AA iz ... potražuje naknadu nematerijalne štete (novčano obeštećenje) od Republike Srbije zbog postupanja Osnovnog suda u Ivanjici u predmetu P 832/22.

Odlučujući o zahtevu suda za određivanje drugog stvarno nadležnog suda, na osnovu odredbe člana 62. stav 7. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da je zahtev osnovan.

Odredbom člana 62. stav 1. ZPP propisano je da nadležni sud prvog stepena može sam ili na predlog stranke da podnese zahtev najvišem sudu određene vrste da odredi da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadležni sud, ako je očigledno da će se tako lakše sprovesti postupak ili ako za to postoje drugi opravdani razlozi. Prema stavu 7. istog člana, o zahtevu nadležnog suda prvog stepena iz stava 1. ovog člana, odlučuje veće najvišeg suda određene vrste.

Okolnost da je Osnovni sud u Ivanjici podnetom tužbom označen kao organ tužene čijim je postupanjem tužiocu prouzrokovana šteta, može da izazove kod prosečne osobe legitimnu sumnju u nepristrasnost označenog suda, čak i kad je sud objektivno nezavisan i nepristrasan. Takva okolnost predstavlja opravdan razlog za određivanje drugog stvarno nadležnog suda u cilju očuvanja prava stranke na nezavisan i nepristrasan sud.