Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R 228/2020
25.11.2020. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragana Genov, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva pravde, Prvog osnovnog suda u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o zahtevu Prvog osnovnog suda u Beogradu za određivanje drugog stvarno nadležnog suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari, na sednici održanoj 25.11.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODREĐUJE SE Drugi osnovni sud u Beogradu za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari.

O b r a z l o ž e nj e

Prvom osnovnom sudu u Beogradu podneta je tužba tužioca, protiv tužene, radi naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u postupku Prvog osnovnog suda u Beogradu I 5966/13.

Prvi osnovni sud u Beogradu je, u prilogu akta Prr 465/20 12.11.2020. godine, Vrhovnom kasacionom sudu podneo zahtev za određivanje drugog stvarno nadležnog suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari. U zahtevu je naveo da je tom sudu podneta tužba protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva pravde, Prvog osnovnog suda u Beogradu, radi naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u postupku tog suda, pa nalazi da su se time stekli uslovi iz člana 62. ZPP.

Odlučujući o zahtevu suda za određivanje drugog stvarno nadležnog suda, na osnovu člana 62. stav 7. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev osnovan.

Prema odredbi člana 62. Zakona o parničnom postupku, najviši sud određene vrste u Republici Srbiji može na zahtev nadležnog suda odrediti da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadležan sud sa njegovog područja, ako je očigledno da će se tako lakše sprovesti postupak ili ako za to postoje drugi važni razlozi.

Na osnovu ove odredbe može biti određeno postupanje drugog suda, ali koji je stvarno nadležan za postupanje u predmetu, pod uslovom da sud koji je po zakonu mesno nadležan, nije u mogućnosti da postupa u konkretnom predmetu (nužna delegacija) ili ako njegovo postupanje nije svrsishodno (svrsishodna delegacija).