Viši sud u Kragujevcu nije prihvatio nadležnost za postupanje po žalbi tuženog, pa je spise predmeta dostavio Vrhovnom sudu radi rešavanja nastalog sukoba nadležnosti.

Rešavajući nastali sukob nadležnosti na osnovu člana 32. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS" br. 10/23) i člana 22. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS" br. 72/11.. 10/23), Vrhovni sud je našao da je za postupanje po izjavljenoj žalbi protiv prvostepene presude nadležan Viši sud u Kragujevcu.

Odredbom člana 25. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova je propisano da viši sud u drugom stepenu odlučuje o žalbama na odluke osnovnih sudova i to: na rešenja u građanskopravnim sporovima, na presude u sporovima male vrednosti, u izvršnim postupcima i postupcima obezbeđenja i u vanparničnim postupcima, dok je odredbom člana 26. stav 1. tačka 3. istog zakona propisano da apelacioni sudovi odlučuju o žalbama na presude osnovnih sudova u građanskopravnim sporovima, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP je propisano da su sporovi male vrednosti, u smislu odredaba ove glave, sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Prema odredbi člana 468. stav 4. ZPP, sporovima male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1 ovog člana. Odredbom člana 469. ZPP je propisano da se sporovima male vrednosti ne smatraju sporovi o nepokretnostima, sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetanja državine.

Prema stanju u spisima, tužilje tužbenim zahtevom traže da se tuženi obaveže na navedenu činidbu jer smatraju da je tuženi radove koje je izveo na izlogu i ulaznim vratima opisanog lokala-poslovnog prostora, a u vezi kog je u toku postupak za vraćanje oduzete imovine pred Agencijom za restituciju, izveo suprotno propisima koji regulišu zaštitu kulturnih dobara. S obzirom na navedeno, i po oceni Vrhovnog suda, ne radi se o sporu o nepokretnosti u smislu člana 469. Zakona o parničnom postupku. Predmet tužbenog zahteva nije usmeren na utvrđenje svojinskih ili drugih stvarnih prava, niti se na bilo koji način odlukom suda zadire u stvarnopravni status predmetne nepokretnosti. Ne radi se ni o tužbi za zaštitu svojine kako to smatra Viši sud u Kragujevcu, jer nema ni spora oko svojine ili pojedinih njenih atributa. Tužbenim zahtevom se traži činidba na nepokretnosti, pa kako su tužilje kao vrednost predmeta spora označile iznos od 10.000,00 dinara, to se u smislu odredbe člana 33. stav 2. i člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku, konkretan spor svrstava u sporove male vrednosti.

Zato je za odlučivanje o žalbi tuženog nadležan Viši sud u Kragujevcu u skladu sa odredbom člana 25. stav 2. tačka 3 Zakona o uređenju sudova.

Sledom rečenog, na osnovu odredbe člana 32. stav 2. Zakona o uređenju sudova odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća–sudija

Tatjana Miljuš,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković