.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 205/2020
17.06.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljiljana Babić Višekruna, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Stana Mladenović, advokat iz ..., radi utvrđenja i naknade štete, odlučujući o sukobu nadležnosti između Prvog osnovnog suda u Beogradu i Apelacionog suda u Beogradu, u sednici održanoj 17.06.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za suđenje u ovoj pravnoj stvari nadležan je Prvi osnovni sud u Beogradu.
O b r a z l o ž e nj e
Pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u toku je parnični postupak po tužbi tužilje AA iz ... protiv tužene BB iz ..., radi utvrđenja i naknade štete.
Prvi osnovni sud u Beogradu je dana 31.07.2013. godine doneo rešenje P1 12421/10 od 31.07.2013. godine kojim je odbačena tužba u toj pravnoj stvari.
Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž1 46/14 od 23.10.2014. godine ukinuto je rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 12421/10 od 31.07.2013. godine i predmet vraćen istom sudu na ponovno suđenje.
Nakon sprovedenog ponovnog postupka Prvi osnovni sud je presudom u ovoj pravnoj stvari P1 2361/14 od 24.05.2019. godine stavom prvim izreke dozvolio preinačenje tužbe iz podneska od 14.12.2012. godine. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je tužilji kod Poliklinike „VV“ sa sedištem u Beogradu, vlasnika dr BB nezakonito prestao radni odnos na radnom mestu rukovodioca odeljenja za mikrobiologiju izrečen rešenjem o prestanku radnog odnosa br. ../08 od 22.07.2008. godine koje je nezakonito doneto, a kojim je otkazan ugovor o radu br. ../08 od 14.04.2008. godine. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu u kom je traženo da se obaveže tužena da tužilji isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade koju bi primala da je ostala na radnom mestu rukovodilac odeljenja za mikrobiologiju u Poliklinici „VV“ od 22.07.2008. godine, kao dana prestanka radnog odnosa do 01.09.2008. godine kao dana zasnivanja radnog odnosa kod novog poslodavca, i to za periode i u iznosima sa zakonskom zateznom kamatom opredeljenim kao u tom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu u kom je traženo da se obaveže tužena da tužilji isplati naknadu štete u vidu neisplaćene neto razlike zarade koju bi primala na radnom mestu rukovodilac odeljenja za mikrobiologiju u Poliklinici „VV“ i neto zarade koju je primala kod novog poslodavca „GG“ d.o.o. sa sedištem u Beogradu za period od 01.09.2008. godine do 08.06.2010. godine kao dana istupanja BB kao osnivača iz Poliklinike „VV“, i to za period od septembra 2008. godine zaključno sa 08.06.2010. godine prema pojedinačno mesečno opredeljenim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom kao u tom stavu izreke. Stavom petim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj na ime troškova postupka isplati iznos od 560.250,00 dinara.
Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3596/19 od 17.01.2020. godine ukinuta je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2361/14 od 24.05.2019. godine u stavu drugom, trećem, četvrtom i petom izreke i predmet u tom delu upućen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Međutim, Prvi osnovni sud u Beogradu nije prihvatio stvarnu nadležnost i u prilogu akta P1 375/2020 od 03.06.2020. godine je spise predmeta dostavio Vrhovnom kasacionom sudu, radi rešavanja sukoba stvarne nadležnosti. U obrazloženju je ukazao da je u pitanju drugo ukidanje prvostepene odluke, te da smatra da nije nadležan za donošenje odluke saglasno članu 387. stav 3. ZPP.
Rešavajući nastali sukob stvarne nadležnosti na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 116/08... 88/18) i člana 22. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Prvi osnovni sud u Beogradu.
Članom 387. stav 3. ZPP propisano je da je u slučaju da je prvostepena presuda već jednom bila ukinuta, drugostepeni sud ne može da ukine presude i uputi predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Članom 402. ZPP propisano je da u postupku po žalbi protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na žalbu protiv presude, osim člana 383. stav 4. ZPP, ukoliko ovim zakonom nije drugačije propisano.
Saglasno navedenom, u postupku po žalbi protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na žalbu protiv presude (osim odredbe o obaveznom zakazivanju rasprave pred drugostepenim sudom). To znači da drugostepeni sud ne može u istom predmetu da ukida prvostepeno rešenje više puta.
U konkretnom slučaju rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž1 46/14 od 23.10.2014. godine ukinuto je rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 12421/10 od 31.07.2013. godine kojim je odbačena tužba u ovoj pravnoj stvari, dok je presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3596/19 ukinuta presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2361/14 od 24.05.2019. godine.
Iz navedenog proizlazi da najpre Viši sud u Beogradu, kao i nakon toga Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni, nisu ukidali identične odluke prvostepenog suda ni po vrsti ni po sadržini: prvom odlukom ukinuto je rešenje o odbačaju tužbe, dok je drugom odlukom ukinuta presuda kojim je meritorno odlučeno o tužbenom zahtevu, zbog čega nije došlo do povrede pravila zabrane dvostrukog ukidanja koja je propisana članom 387. stav 3. ZPP, pa je za dalji postupak nadležan Prvi osnovni sud u Beogradu.
U skladu sa iznetim, na osnovu člana 22. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
