Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Mila Ristić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva odbrane, čiji je zastupnik Vojno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o sukobu mesne nadležnosti između Osnovnog suda u Vranju i Prvog osnovnog suda u Beogradu, na sednici održanoj 25.06.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Za postupanje u ovom predmetu, mesno je nadležan Osnovni sud u Vranju.

O b r a z l o ž e nj e

Prvi osnovni sud u Beogradu, rešenjem P 17896/18 od 28.12.2018. godine, oglasio se mesno nenadležnim za postupanje u ovom predmetu i odlučio da po pravnosnažnosti rešenja spise predmeta ustupi Osnovnom sudu u Vranju, kao stvarno i mesno nadležnom sudu. U obrazloženju je ukazao, da je tuženi u odgovoru na tužbu istakao prigovor mesne nenadležnosti tog suda, iz razloga što se tužbeni zahtev odnosi na postupanje Vojne pošte 5007 Vranje. Zatim, kako se sedište Komande vojne jedinice Vojne pošte 5007 nalazi na teritoriji Vranja za koju je mesno nadležan Osnovni sud u Vranju, to je na osnovu člana 56. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci.

Osnovni sud u Vranju, nije prihvatio mesnu nadležnost već je uz dopis P 405/19 od 19.06.2020. godine, spise predmeta dostavio Vrhovnom kasacionom sudu radi odlučivanja o sukobu mesne nadležnosti. U obrazloženju je ukazao, da se radi o tužiocu koji je vojni penzioner i koji svoje pravo ostvaruje preko Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika sa sedištem u Beogradu, i da je tužena u više navrata isticala prigovor mesne nenadležnosti tog suda. Zatim, da se radi o naknadi štete na osnovu putnih troškova prevoza za lečenje van mesta boravka tužilaca, pa da smatra da je za postupanje u ovom predmetu mesno nadležan Osnovni sud u Nišu kome je tužba bila i podneta ili Prvi osnovni sud u Beogradu.

Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o nastalom sukobu mesne nadležnosti na osnovu odredbe člana 22. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20), a u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18-US, 87/18 i 88/18-US), utvrdio da je za postupanje u ovom predmetu mesno nadležan Osnovni sud u Vranju.

Tužba je podneta 07.12.2017. godine Osnovnom sudu u Nišu, koji sud se rešenjem P 3017/18 od 31.05.2018. godine oglasio mesno nenadležnim za postupanje u ovom predmetu i odlučio po pravosnažnosti rešenja spise predmeta ustupiti Prvom osnovnom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu. Viši sud u Nišu, rešenjem Gž 3348/18 od 28.08.2018. godine je odbio kao neosnovanu žalbu tužilaca i potvrdio rešenje Osnovnog suda u Nišu P 3017/18 od 31.05.2018. godine. U obrazloženju je ukazao, da je pravilno prvostepeni sud odlučio kada je doneo rešenje kojim se oglasio mesno nenadležnim na osnovu odredbi člana 39. i 56. ZPP, s obzirom na to da se sedište tuženog Računovodstvenog centra Beograd nalazi u Beogradu na teritoriji Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Tužioci su podneskom od 06.12.2018. godine uredili tužbu, tako što su kao tuženu označili Republiku Srbiju, Ministarstvo odbrane, Vojska Srbije, Računovodstveni centar iz Beograda i predložili da se obaveže tužena da isplati tužiocima na ime razlike između manje isplaćene naknade troškova putovanja odlaska na lečenje van mesta boravka do pripadajuće naknade za period od 15.01.2015. godine pa do 01.12.2017. godine, iznos koji bude odredio veštak ekonomsko- finansijske struke, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne iznose.

Tužena je u odgovoru na tužbu od 04.12.2018. godine istakla prigovor apsolutne i mesne nenadležnosti suda.

Tužena je posle oglašavanja Prvog osnovnog suda u Beogradu mesno nenadležnim u podnescima od 09.04.2019. godine, 11.03.2020. godine, 27.05.2020. godine i 15.06.2020. godine istakla prigovor mesne nenadležnosti Osnovnog suda u Vranju, imajući u vidu da je tužilac kao pasivno legitimisanog označio Računovodstveni centar, Ministarstvo odbrane.

U tužbi je dopisana vrednost predmeta spora u iznosu od 15.000,00 dinara.

Odredbom člana 19. stav 1. ZPP je propisano, da, sud će po službenoj dužnosti da se oglasi mesno nenadležnim ako postoji isključiva mesna nadležnost nekog drugog suda, najkasnije u roku od osam dana od dana prijema odgovora na tužbu. Odredbom stava 2. ovog člana, da, ako se tužba ne dostavlja tuženom na odgovor, sud će po službenoj dužnosti da se oglasi mesno nenadležnim u roku od osam dana od dana prijema tužbe. Odredbom stava 3. ovog člana, da, sud može da se po prigovoru mesne nenadležnosti tuženog oglasi mesno nenadležnim u roku od osam dana od dana prijema odgovora na tužbu. Odredbom stava 4. ovog člana, da, ako se tužba ne dostavlja na odgovor, tuženi može da istakne prigovor mesne nenadležnosti najkasnije na pripremnom ročištu, odnosno na prvom ročištu za glavnu raspravu, ako se pripremno ročište ne održava, a pre upuštanja u raspravljanje, o čemu sud mora da odluči u roku od osam dana od dana izjavljivanja prigovora.

Odredbom člana 56. ZPP, je propisano, da, u sporovima protiv Republike Srbije iz odnosa sa vojnim jedinicama, odnosno vojnim ustanovama isključivo je nadležan sud na čijem se području nalazi sedište komande vojne jedinice, odnosno vojne ustanove.

Prema tome, kako u konkretnoj situaciji propisana isključiva mesna nadležnost suda na čijem se području nalazi sedište komandne vojne jedinice, imajući u vidu da je u tužbi kao tužena označena Republika Srbija, Ministarstvo odbrane, Vojska Srbije, RC i prema navodima tužbe o sporu iz odnosa sa vojnom jedinicom, odnosno Vojnom poštom 5007 Vranje na području Osnovnog suda u Vranju, to je Osnovni sud u Vranju mesno nadležan za dalje postupanje u ovom predmetu na osnovu člana 56. ZPP. Pored toga, Osnovni sud u Vranju se oglasio mesno nenadležnim tek posle četvrtog prigovora mesne nenadležnosti tužene suprotno članu 19. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 22. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić