.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 260/2020
03.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Vasović, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ u stečaju iz ..., ..., čiji je punomoćnik Goran Petronijević, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti založne izjave, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Privrednog suda u Beogradu i Višeg suda u Beogradu, na sednici održanoj 03.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za postupanje u ovom predmetu, stvarno je nadležan Viši sud u Beogradu.
O b r a z l o ž e nj e
Viši sud u Beogradu, rešenjem P 1911/17 od 12.03.2020. godine, nastavio je postupak u ovom predmetu prekinut rešenjem od 12.04.2019. godine (stav prvi izreke), oglasio se stvarno nenadležnim za postupanje u ovom predmetu (stav drugi izreke) i odlučio da po pravnosnažnosti rešenja spise predmeta ustupi Privrednom sudu u Beogradu, kao stvarno nadležnom sudu (stav treći izreke). U obrazloženju je ukazao, da kako je tužilac predložio nastavak ovog postupka prekinutog rešenjem tog suda od 12.04.2019. godine, zbog otvaranja postupka stečaja nad tuženim, da je na osnovu člana 17. i 225. Zakona o parničnom postupku, a u vezi člana 25. Zakona o uređenju sudova, odlučio kao u izreci.
Privredni sud u Beogradu, nije prihvatio stvarnu nadležnost, već je uz dopis P 2720/2020 od 03.07.2020. godine, spise predmeta dostavio Vrhovnom kasacionom sudu, radi odlučivanja o sukobu stvarne nadležnosti između sudova razne vrste. U obrazloženju je ukazao, da se u konkretnoj situaciji radi o sporu između tužioca kao fizičkog lica i tuženog akcionarske komercijalne banke sa sedištem u inostranstvu, radi utvrđenja ništavosti založne izjave izdate u korist tuženog, da je tokom predmetnog postupka odlukom Arbitražnog suda grada Moskve, a u ime Ruske Federacije, o otvaranju stečaja nad ovde tuženim, otvoren postupak stečaja nad tuženim i kao stečajni upravnik označena državna korporacija „Agencija za osiguranje depozita“ zbog čega nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi iz člana 25. Zakona o uređenju sudova za zasnivanje stvarne nadležnosti Privrednog suda u Beogradu. Pored toga, kako je postupak stečaja nad tuženim koji ima sedište u inostranstvu otvoren prema pravilima strane države rešenjem Arbitražnog suda u Moskvi, da u takvoj situaciji nema mesta ni primeni člana 58. Zakona o parničnom postupku, s obzirom na to da Privredni sud u Beogradu ne sprovodi postupak stečaja nad tuženim i da ne postoji atrakcija nadležnosti Privrednog suda u Beogradu.
Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti na osnovu odredbe člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14, 87/18 i 18/20), a u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br.116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18 - US, 87/18 i 88/18-US), utvrdio da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Viši sud u Beogradu.
Tužba je 27.02.2017. godine podneta u Višem sudu u Beogradu. U tužbi je kao tužilac označen AA i tuženi „BB“, sa predlogom da se utvrdi da je založna izjava izdata od strane „VV“ iz ..., overena kod Opštinskog suda u Ivanjici pod Ov .../... od 05.10.2009. godine u korist tuženog apsolutno ništava i da ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo, a što je tuženi dužan da trpi.
Viši sud u Beogradu, rešenjem P 1911/17 od 12.04.2019. godine, utvrdio je prekid postupka u ovoj parnici i odlučio da će biti nastavljen kada stečajni upravnik isti preuzme ili kada ga sud na predlog protivne strane pozove da to učini.
Odredbom člana 222. stav 1. tačka 5. ZPP je propisano, da, sud utvrđuje prekid postupka kad nastupe pravne posledice otvaranja postupka stečaja. Odredbom člana 225. stav 1. ZPP, da, postupak koji je prekinut iz razloga navedenih u članu 222. tačka 1. do 5. ovog zakona, nastaviće se kad naslednik ili staralac zaostavštine, novi zakonski zastupnik, stečajni upravnik ili pravni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine.
Odredbom člana 88. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“, br.104/09, 99/11, 71/12-US, 83/14, 113/17, 44/18 i 95/18), je propisano da, u trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka stečaja prekidaju se svi sudski postupci u odnosu na stečajnog dužnika i na njegovu imovinu, svi upravni postupci pokrenuti na zahtev stečajnog dužnika, kao i upravni i poreski postupci koji za predmet imaju utvrđivanje novčane obaveze stečajnog dužnika.
Odredbom člana 174. stav 1. Zakona o stečaju je propisano da, odredbe o međunarodnom stečaju primenjuje se ako: 1) strani sud ili drugi strani organ koji sprovodi kontrolu ili nadzor nad imovinom ili poslovanjem dužnika ili strani predstavnik zatraži pomoć u vezi sa stranim postupkom; 2) sud ili stečajni upravnik zatraži pomoć od strane države u vezi sa stečajnim postupkom koji se u Republici Srbiji vodi u skladu sa ovim zakonom; i 3) se strani postupak vodi istovremeno sa stečajnim postupkom koji se u Republici Srbiji vodi u skladu sa ovim zakonom. Odredbom člana 174.a Zakona o stečaju je propisano da, sud Republike Srbije je isključivo nadležan za pokretanje, otvaranje i sprovođenje stečajnog postupka protiv stečajnog dužnika čije je središte glavnih interesa na teritoriji Republike Srbije (glavni stečajni postupak). Isti sud je isključivo međunarodno nadležan za sve sporove koji proizlaze iz stečajnog postupka.
Prema tome, polazeći od odredbi zakona kojima je propisan postupak stečaja i kako se nad tuženim postupak stečaja sprovodi u Ruskoj Federaciji, to se Viši sud u Beogradu nije mogao oglasiti stvarno nenadležnim i ustupiti spise predmeta Privrednom sudu u Beogradu, zbog čega je i dalje za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Viši sud u Beogradu, s obzirom na to da za sada nisu ispunjeni uslovi za zasnivanje stvarne nadležnosti Privrednog suda u Beogradu iz člana 25. Zakona o uređenju sudova.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 22. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
