Tužba je podneta 20.01.2021. godine. U tužbi je navedena vrednost predmeta spora u iznosu od 8.400,00 dinara. Predmet tužbenog zahteva je utvrđenje ništavosti odredbe člana 2. stav 2.1. tačka 6. Ugovora o kreditu za izmirenje ranije preuzetih obaveza (refinansiranjem), zaključenog između tužilje kao korisnika kredita i „Societe Generale Bank Srbija“ A.D. iz Beograda, kao pravnog prethodnika tužene i da se obaveže tužena da isplati tužilji na ime sticanja bez osnova iznos od 8.400,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom. Uz tužbu je priložen ugovor o kreditu za izmirivanje ranije preuzetih obaveza broj ..., zaključen 27.03.2012. godine između tužilje i „Societe Generale Bank Srbija“. Odredbom člana 22. ovog ugovora je predviđeno da, merodavno pravo za ovaj ugovor je pravo Republike Srbije. Sve sporove između banke i dužnika i/ili trećih lica koji proisteknu iz ovog ugovora ili u vezi sa ovim ugovorom, ugovorne strane će pokušati da reše na miran način, a u slučaju da to nije moguće, spor će izneti pred nadležni sud u Beogradu.

Na ročištu sa glavne rasprave održane 05.02.2020. godine, tužena je istakla prigovor mesne nenadležnosti, s obzirom na postojanje sporazuma o mesnoj nadležnosti suda u Beogradu, dok je tužilja osporila prigovor mesne nenadležnosti, pozivajući se na član 45. i 54. ZPP.

Odredbom člana 45. ZPP je propisano da, za suđenje u sporovima za zaštitu prava potrošača, pored suda opšte mesne nadležnosti, nadležan je i sud na čijem području potrošač ima prebivalište, odnosno boravište.

Odredbom člana 54. ZPP je propisano da, za suđenje u sporovima protiv pravnog lica koje ima ogranak izvan svog sedišta, ako spor proizilazi iz pravnog odnosa tog ogranka, pored suda opšte mesne nadležnosti, nadležan je i sud na čijem području se nalazi taj ogranak.

Odredbom člana 65. stav 1. ZPP, je propisano, da, ako zakonom nije propisana isključiva mesna nadležnost nekog suda, stranke mogu da se sporazumeju da im u prvom stepenu sudi sud koji nije mesno nadležan, pod uslovom da je taj sud stvarno nadležan. Odredbom stava 3. ovog člana, da, sporazum iz stava 1. i 2. ovog člana proizvodi pravno dejstvo samo ako je sastavljen u pisanom obliku i ako se odnosi na određeni spor ili više sporova, koji svi proističu iz određenog pravnog odnosa. Odredbom stava 4. ovog člana, da, ispravu o sporazumu tužilac mora da priloži uz tužbu, a tuženi uz prigovor nenadležnosti.

U konkretnoj situaciji se radi o sporu male vrednosti u smislu odredbi člana 468. ZPP. Tužena je ukazala na sporazum o mesnoj nadležnosti iz odredbe člana 22. navedenog Ugovora o kreditu za izmirenje ranije preuzetih obaveza, koji nije određen u pogledu kog suda, s obzirom na to da su odredbama člana 3. stav 1. tačka 4, 5. i 6. važećeg Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava („Službeni glasnik RS“ broj 101/13) za teritoriju gradskih opština u Beogradu osnovana tri suda: Prvi, Drugi i Treći osnovni sud u Beogradu, zbog čega takav sporazum samo u pogledu nadležnosti suda u Beogradu, ali ne i kog suda u Beogradu, ne proizvodi pravno dejstvo.

Stoga, kako u konkretnoj situaciji nije propisana isključiva mesna nadležnost i sporazum o mesnoj nadležnosti ne proizvodi pravno dejstvo, to je za dalje postupanje u ovom predmetu mesno nadležan Osnovni sud u Jagodini, kao sud za koji se tužilja opredelila podnošenjem tužbe tom sudu.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbi člana 21. stav 1. i 22. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić