.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 323/2022
15.06.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Dragane Boljević i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivana Panajotović, advokat iz ..., protiv tuženih BB, VV i GG, svih iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Bojan Dončić, advokat iz ..., radi iseljenja, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Višeg suda u Nišu i Apelacionog suda u Nišu, na sednici održanoj 15.06.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za odlučivanje o žalbama tužioca i tuženih, izjavljenim protiv presude Osnovnog osuda u Nišu P 1464/19 od 21.01.2020. godine, STVARNO JE NADLEŽAN Apelacioni sud u Nišu.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Nišu, presudom P 1464/19 od 21.01.2020. godine, usvojio je tužbeni zahtev tužioca, tako što je obavezao tužene BB i V da se zajedno sa svojim ličnim stvarima isele iz tavanskog prostora kuće u ..., ulica ... broj ..., u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude (stav prvi izreke). Obavezao je tuženog GG da omogući tužiocu nesmetanu državinu tavanskog prostora u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude (stav drugi izreke). Odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, u delu kojim je tražio obavezivanje tuženog GG da preda tužiocu ključeve od tavanskog prostora kuće u ..., ulica ... broj ... (stav treći izreke). Obavezao je tužene da solidarno isplate tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka iznos od 75.800,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prepisa presude (stav četvrti izreke).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugim stepenu, žalbe su izjavili:
-tužilac u odnosu na odluku sadržanu u stavu trećem i četvrtom izreke, i -tuženi u odnosu na odluku sadržanu u stavu prvom, drugom i četvrtom izreke.
Apelacioni sud u Nišu, rešenjem Gž 1859/2020 od 27.08.2020. godine, oglasio se stvarno nenadležnim za odlučivanje o žalbama tužioca i tuženih izjavljenim protiv presude Osnovnog suda u Nišu P 1464/19 od 21.01.2020. godine i odlučio da spise predmeta ustupi Višem sudu u Nišu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu. U obrazloženju je ukazao, da kako se u konkretnoj situaciji tužbenim zahtevima ne ustanovljavaju, niti menjaju stvarna prava, da se ne radi o sporu o nepokretnosti, već o sporu male vrednosti, s obzirom na označenu vrednost predmeta spora u iznosu od 10.000,00 dinara, a koji iznos ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe 16.01.2013. godine, zbog čega je za odlučivanje o izjavljenim žalbama, stvarno nadležan Viši sud u Nišu, na osnovu odredbe člana 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova.
Viši sud u Nišu, nije prihvatio stvarnu nadležnost, već je uz dopis Gž 2531/20 od 03.06.2022. godine, spise predmeta dostavio Vrhovnom kasacionom sudu, radi odlučivanja o sukobu stvarne nadležnosti između sudova iste vrste. U obrazloženju je ukazao, da se u konkretnoj situaciji radi o sporu o nepokretnosti, s obzirom na to da se tužbeni zahtev tužioca odnosi na predaju poseda, predmetne nepokretnosti i to kako od tuženih BB i VV, koji nisu vlasnici, tako i od starne tuženog GG, koji je suvlasnik na celoj nepokretnosti sa tužiocem, zbog čega smatra da je za odlučivanje o izjavljenim žalbama stvarno nadležan Apelacioni sud u Nišu, na osnovu odredbe člana 24. stav 1. tačka 3. Zakona o uređenju sudova.
Tužba je podneta 16.01.2013. godine. U tužbi i u uvodu prvostepene presude je navedena vrednost predmeta spora u iznosu od 10.000,00 dinara.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, je propisano, da, sporovi male vrednosti, jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom stava 4. ovog člana, da, kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2.).
Odredbom člana 469. ZPP, je propisano, da, ne smatraju se sporovima male vrednosti, sporovi o nepokretnostima, sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetanja državine.
Kako je u konkretnoj situaciji predmet tužbenog zahteva iseljenje iz predmetne nepokretnosti i omogućavanje nesmetane državine nad istom, kao i predaja ključeva od iste, to je prvostepenom presudom odlučeno o zahtevu tužioca koji se odnosi na zaštitu njegovog svojinskog prava na nepokretnosti, odnosno svojinsko-pravnih ovlašćenja koja proizilaze iz prava svojine u smislu Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa („Službeni list SFRJ“ br. 6/80, 36/90, „Službeni list SRJ“ br. 29/96 i „Službeni glasnik RS“ broj 115/05), zbog čega se radi o sporu o nepokretnosti.
Prema tome, u konkretnoj situaciji se radi o sporu o nepokretnosti, zbog čega se isti ne može smatrati sporom male vrednosti u smislu člana 469. ZPP, bez obzira na vrednost predmeta spora označenu u tužbi i u uvodu prvostepene presude.
Kako viši sud u drugom stepenu nije nadležan za odlučivanje o izjavljenim žalbama protiv prvostepene presude, s obzirom na to da se radi o sporu u vezi nepokretnosti, to je Apelacioni sud u Nišu stvarno nadležan za odlučivanje o izjavljenim žalbama tužioca i tuženih na osnovu odredbe člana 24. stav 1. tačka 3. Zakona o uređenju sudova.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 22. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Marina Milanović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
