Republika Srbija
VRHOVNI SUD
R1 343/2025
11.09.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Radoslave Mađarov i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Boris Popović, advokat iz ..., protiv tuženog „AA PR PEKARSKA RADNJA ... KOD ...“ iz Šapca, čiji je punomoćnik Filip Filipović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o sukobu mesne nadležnosti između Višeg suda u Šapcu i Višeg suda u Beogradu, u sednici održanoj 11.09.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Za postupanje u ovoj parnici STVARNO I MESNO JE NADLEŽAN Viši sud u Beogradu.

O b r a z l o ž e nj e

Tužilac je podneo tužbu Višem sudu u Beogradu protiv tuženog sa zahtevom da mu tuženi na ime naknade štete isplati 7.560.657,00 dinara koju tužilac trpi zbog nezakonitog korišćenja nadimka svog dede „...“ od strane tuženog, sa predlogom da se odredi privremena mera zabrane korišćenja znaka „KOD ...“ putem prodaje pekarskih proizvoda i putem oglašavanja i reklamiranja pod oznakom „KOD ...“. Tuženi je u odgovoru na tužbu istakao prigovor mesne nenalednosti Višeg suda u Beogradu.

Rešenjem P 867/2025 od 02.06.2025. godine, Viši sud u Beogradu se oglasio mesno nenadležnim i odlučio da po pravnosnažnosti rešenja spise dostavi Višem sudu u Šapcu, uz obrazloženje da je sedište tuženog u Šapcu.

Viši sud u Šapcu nije prihvatio svoju mesnu nadležnost, već se aktom P 50/2025 od 18.08.2025. godine obratio Vrhovnom sudu, sa predlogom da reši sukob nadležnosti.

Rešavajući nastali sukob nadležnosti, na osnovu člana 32. stav 2. Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", broj 10/23) i člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11..10/23), Vrhovni sud je našao da je za postupanje u ovom predmetu stvarno i mesno nadležan Viši sud u Beogradu.

Odredbom člana 90. stav 1. Zakona o žigu ("Službeni glasnik RS", broj 6/20) propisano je da se povredom prava smatra svako neovlašćeno korišćenje zaštitnog znaka od strane bilo kog učesnika u prometu, u smislu člana 49-52. ovog zakona i člana 56. stav 2. ovog zakona. Odrebom člana 92. stav 1. istog Zakona, propisano je da u slučaju povrede prava tužilac tužbom može da zahteva naročito, između ostalog, i naknadu štete (tačka 3), stavom 4. istog člana da tužilac ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete, stavom 5. da će pri određivanju visine naknade štete iz stava 4. ovog člana, sud uzeti u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja, a posebno negativne ekonomske posledice koje trpi tužilac, uključujući izgubljenu dobit, kao i dobit koju je tuženi ostvario povredom prava, a stavom 7. istog člana da ako povreda prava nije učinjena namerno ili krajnjom nepažnjom, sud može da dosudi tužiocu naknadu u visini dobiti koje je tuženi ostvario povredom prava.