Apelacioni sud u Nišu nije prihvatio svoju stvarnu nadležnost i predmet je dostavio Vrhovnom kasacionom sudu radi rešavanja sukoba nadležnosti.

Rešavajući nastali sukob stvarne nadležnosti, na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Sl.glasnik RS“ br.116/08, ... i 88/18) i člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Sl.glasnik RS“ br. 72/11, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da je za postupanje u ovom predmetu stvarno i mesno nadležan Viši sud u Nišu.

Odredbom člana 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova propisano je da viši sud u drugom stepenu odlučuje o žalbama na odluke osnovnih sudova i to na rešenja u građanskopravnim sporovima; na presude u sporovima male vrednosti u izvršnim postupcima i postupcima obezbeđenja; u vanparničnim postupcima, dok apelacioni sud, primenom člana 24. stav 1. tačka 3. istog Zakona, odlučuje o žalbama na presude osnovnih sudova u građanskopravnim sporovima, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti, sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 469. ZPP, određeno je da se sporovima male vrednosti ne smatraju sporovi o nepokretnostima, sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetanja državine.

U konkretnom slučaju, ne radi se o sporu o nepokretnostima u smislu člana 469 ZPP-a, a kako se to navodi u rešenju Višeg suda u Nišu, već se raspravlja o zahtevu koji je kondemnatorne prirode – traži se činidba, tj. iseljenje tuženog iz nepokretnosti sa svim licima i stvarima i predaja nepokretnosti u državinu tužilji. U takvim situacijama merodavna je vrednost predmeta spora koju je tužilac označio u tužbi. Kako je tužilja vrednost predemeta spora označila na iznos od 10.000,00 dinara, to je presudom koja je doneta u ovom konkretnom slučaju odlučeno u sporu male vrednosti, pa je za odlučivanje o žalbi na istu nadležan viši sud, imajući u vidu odredbe članova 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova.

Takođe, tužilja je uz zahtev za iseljenje tuženog iz nepokretnosti sa svim licima i stvarima i predaja nepokretnosti u državinu tužilji istakla i zahtev za isplatu neplaćene zakupnine od 800 evra u dinarskoj protivvrednosti i naknadu materijalne štete od ukupno 49.100,00 dinara, što predstavlja imovinsko pravni spor u kome je predmet tužbenog zahteva novčano potraživanje, koje ne predstavlja spor o nepokretnosti, jer odredba člana 51. stav 1. ZPP ne definiše šta predstavlja spor o nepokretnosti, već samo određuje vrste sporova (sporovi o pravu svojine i drugim stvarnim pravima na nepokretnosti, sporovi zbog smetanja državine i sporovi iz zakupnih odnosa na nepokretnosti) u kojima je predviđena isključiva mesna nadležnost. Odredba člana 469. ZPP predviđa da se sporovima male vrednosti ne smatraju sporovi o nepokretnostima, što podrazumeva sporove o pravu svojine i drugim stvarnim pravima na nepokretnostima. Sporovi iz zakupnih odnosa na nepokretnosti, odredbom člana 469. ZPP, nisu izuzeti iz pravila o sporovima male vrednosti, pa se kod ove vrste sporova ocena da li se radi o sporu male vrednosti ceni upravo u skladu sa odredbom člana 468. stav 1. ZPP.

Imajući ovo u vidu, kao i da tužilja tužbom potražuje novčani iznos u visini od 800 evra u dinarskoj protivvrednosti kao i isplatu 49.100,00 dinara dinara na ime naknade materijalne štete, što po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protiv-vrednost ispod 3.000 evra, to se radi o žalbi na presudu u sporu male vrednosti, u smislu člana 468. stav 1. ZPP, pa primenom člana 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je za odlučivanje o žalbi na prvostepenu presudu, stvarno nadležan Viši sud u Nišu.

Na osnovu iznetog, primenom člana 22. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić