Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA i BB, oboje iz ..., protiv tužene Republike Srbije, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi utvrđenja povrede postupka, stavljanja van snage rešenja, zaštite prava deteta i naknade štete, odlučujući o sukobu mesne nadležnosti između Višeg suda u Beogradu i Višeg suda u Nišu, na sednici održanoj 15.10.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Za postupanje u ovom predmetu, mesno je nadležan Viši sud u Beogradu.

O b r a z l o ž e nj e

Viši sud u Nišu, rešenjem P 67/2020 od 07.07.2020. godine, oglasio se mesno nenadležnim za postupanje u ovom predmetu (bez donošenja odluke u izreci o ustupanju predmeta određenom sudu). U obrazloženju je ukazao, da su tužioci podneli tužbu protiv tužene radi utvrđenja povrede postupka, stavljanja van snage rešenja, zaštite prava deteta i naknade štete, kao i da je tužena u ostavljenom roku u odgovoru na tužbu istakla prigovor mesne nenadležnosti Višeg suda u Nišu, s obzirom na to da je kao tužena označena Republika Srbija, čije je sedište u Beogradu. Zatim, kako je prebivalište tužilaca na teritoriji Višeg suda u Vranju, na čijem području je štetna radnja izvršena, odnosno na čijem području je štetna posledica nastupila, da je za suđenje u ovoj parnici stvarno i mesno nadležan Viši sud u Vranju i da je u konkretnoj situaciji tužba trebala biti podneta Višem sudu u Beogradu ili Višem sudu Vranju, zbog čega je na osnovu odredbi člana 19. stav 3. i 20. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci.

Viši sud u Beogradu, nije prihvatio mesnu nadležnost, već je uz dopis P 2209/20 od 30.09.2020. godine, spise predmeta dostavio Vrhovnom kasacionom sudu, radi odlučivanja o sukobu mesne nadležnosti. U obrazloženju je ukazao, da je odlučujući o svojoj nadležnosti uvidom u spise predmeta utvrdio da je nejasno na osnovu čega je Viši sud u Nišu dostavio spise predmeta tom sudu, kod činjenice da iz referata tužbe jasno ne vidi činjenično stanje, predmet spora, pri čemu je nejasan i postavljeni tužbeni zahtev i uopšte iz kog razloga bi Viši sud u Beogradu trebao da bude nadležan. Zatim, da Viši sud u Nišu u rešenju kojim se oglasio mesno nenadležnim pozvao i na odredbe Zakona o parničnom postupku koje regulišu nadležnost u slučaju naknade štete prema mesnoj nadležnosti onog suda na čijoj teritoriji je štetna radnja izvršena, odnosno štetna posledica nastupila, a koji se vezuje za nadležnost Višeg suda u Vranju, gde je i prebivalište tužilaca.

Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o nastalom sukobu mesne nadležnosti na osnovu odredbe člana 22. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20), a u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br.116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16 , 113/17, 65/18-US, 87/18 i 88/18-US), utvrdio da je za postupanje u ovom predmetu mesno nadležan Viši sud u Beogradu.

Tužba sa predlogom za određivanje privremene mere je 13.04.2020. godine elektronskim putem prosleđena Višem sudu u Nišu sa predlogom, da se usvoji tužbeni zahtev tužilaca i utvrdi povreda mal. VV i GG od strane Osnovnog suda u Vranju, stavi van snage privremeno rešenje od 05.12.2019. godine, kojim je određen privremeni staratelj za mal. VV i odmah vrati roditeljima, stavi van snage privremeno rešenje od 05.12.2019. godine, kojim je određen privremeni staratelj za mal. GG i odmah vrati roditeljima, obaveže tužena da naknadi tužiocima štetu na ime duševnih bolova u iznosu od 500.000.000,00 dinara, obaveže tužena da isplati tužiocima iznos od 100.000.000,00 dinara zbog nedonošenja rešenja u zakonskom roku od 3 dana od dana predaje tužbe i 200.000.000,00 dinara zbog odugovlačenja postupka po privremenoj meri i donese rešenje o privremenoj meri kojom će se naložiti tuženoj da donese rešenje o vraćanju mal. VV i mal. GG odmah po prijemu tužbe, shodno da Centar za socijalni rad u Vranju nije u zakonskom roku od 3 dana dao odgovor na privremenu meru. Viši sud Nišu, rešenjem P 67/20 od 21.04.2020. godine, odbio je predlog za određivanje privremene mere tužilaca protiv tužene, kojom je tražio da se naloži tuženoj da donese rešenje o vraćanju mal. VV i mal. GG odmah po prijemu tužbe. Tužena je u odgovoru na tužbu istakla prigovor mesne nenadležnosti Višeg suda u Nišu da odlučuje u ovom predmetu, imajući u vidu da je kao organ tužene označena Republika Srbija sa sedištem u Beogradu i osporila osnov tužbenog zahteva, sa predlogom da se tužbeni zahtev tužioca odbije kao neosnovan u celosti. Apelacioni sud u Nišu, rešenjem Gž 1817/2020 od 30.07.2020. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužilaca i potvrdio rešenje Višeg suda u Nišu P 67/20 od 21.04.2020. godine.

Odredbom člana 40. stav 1. ZPP je propisano, da, za suđenje u sporovima protiv Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i njihovih organa, opšte mesno nadležan je sud na čijem se području nalazi sedište njene skupštine. Odredbom člana 44. stav 1. ZPP, da, za suđenje u sporovima zbog vanugovorne odgovornosti za štetu pored suda opšte mesne nadležnosti, nadležan je i sud na čijem je području štetna radnja izvršena ili sud na čijem je području štetna posledica nastupila.

Odredbom člana 46. ZPP je propisano da, za suđenje u sporovima zbog povrede prava ličnosti, pored suda opšte mesne nadležnosti, nadležan je i sud na čijem području je štetna radnja izvršena ili sud na čijem području tužilac ima prebivalište odnosno boravište.

Prema tome, kako se radi o tužbi protiv tužene zbog postupanja Osnovnog suda u Vranju i imajući u vidu da je sedište tužene u Beogradu, to je za postupanje u ovom predmetu mesno nadležan Viši sud u Beogradu, na osnovu odredbe člana 40. stav 1. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 22. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić