.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 427/2020
15.10.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici po tužbi tužioca Smart trade concept doo Novi Sad, čiji je punomoćnik Petar Janković, advokat u ..., protiv tuženih AA iz ... i BB iz ..., čiji je punomoćnik Mladen Nikić, advokat u ..., radi naknade štete, rešavajući sukob nadležnosti između Višeg suda u Valjevu i Apelacionog suda u Beogradu, u sednici veća održanoj dana 15.10.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za odlučivanje o žalbi izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Valjevu P 1414/18 od 21.05.2019. godine NADLEŽAN je Viši sud u Valjevu.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Valjevu P 1414/18 od 21.05.2019. godine obavezane su tužene da tužiocu na ime naknade materijalne štete plate iznos od 245.507,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 09.03.2015. godine pa do isplate, kao i da tužena AA na ime troškova parničnog postupka tužiocu plati iznos od 86.420,00 dinara, a solidarno sa tuženom BB iznos od 6.000,00 dinara.
Predmet je nakon izjavljene žalbe tužene AA dostavljen Višem sudu u Valjevu koji se rešenjem Gž 495/19 od 04.07.2019. godine oglasio stvarno nenadležnim za odlučivanje o žalbi tužene AA, izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Valjevu P 1414/18 od 21.05.2019. godine i spise predmeta ustupio Apelacionom sudu u Beogradu kao stvarno i mesno nadležnom sudu.
Apelacioni sud u Beogradu nije prihvatio stvarnu nadležnost, te je spise uz propratni akt Gž 6376/19 od 17.09.2020. godine dostavio Vrhovnom kasacionom sudu radi rešavanja nastalog sukoba stvarne nadležnosti.
Rešavajući sukob stvarne nadležnosti na osnovu odredbe člana 22. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11... 18/20) Vrhovni kasacioni sud je zaključio da je za postupanje u ovom predmetu nadležan Viši sud u Valjevu.
Odredbom člana 23. stav 2. tačka 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08... 88/18) propisano je da viši sud u drugom stepenu odlučuje o žalbama na odluke osnovnih sudova: na rešenja u građanskopravnim sporovima; na presude u sporovima male vrednosti. Prema odredbi člana 24. Zakona apelacioni sud odlučuje o žalbama na odluke viših sudova (tačka 1) i na presude osnovnih sudova u građanskim sporovima ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud (tačka 3).
Prema odredbi člana 468 stav 1. Zakona o parničnom postupku, sporovi male vrednosti jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi iznos od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Stav 4. istog člana propisuje da se sporovima male vrednosti smatraju i sporovi u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu ako vrednost predmeta spora koju je tužilac označio u tužbi ne prelazi iznos od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Po odredbi člana 469. Zakona o parničnom postupku ne smatraju se sporovima male vrednosti sporovi o nepokretnostima, sporovi iz radnog odnosa i sporovi zbog smetanja državine.
Prema stanju u spisima, tužene su bile u radnom odnosu kod tužioca u periodu od 01.05.2014. godine do 19.03.2015. godine, kada im je na osnovu sporazuma prestao radni odnos. Redovnim i vanrednim popisom od 02.01.2015. godine i 08.03.2015. godine utvrđen je manjak u maloprodajnom objektu tužioca u ...u kome su tužene bile zaposlene, u iznosu od 457.333,50 dinara. Tužba je podneta 29.12.2017. godine. Predmet tužbenog zahteva je naknada štete po utvrđenom manjku. Tokom postupka tužilac je izjavio da je tužena BB izmirila deo duga u iznosu od 166.200,00 dinara, zbog čega je konačno opredelio tužbeni zahtev na iznos od 245.507,00 dinara.
Kako se u konkretnoj parnici ne rešava spor iz radnih odnosa, jer tužene nisu u radnom odnosu kod tužioca, pa se ne odlučuje o njihovim pravima, obavezama ili odgovornostima kao zaposlenih u odnosu na poslodavca, to se ne radi o radnom sporu iz člana 436. Zakona o parničnom postupku, bez takvog subjektivnog elementa koji bi spor činio radnim sporom. Kako se radi o potraživanju u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, prvostepena odluka je doneta u sporu male vrednosti prema članu 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Prema tome, na osnovu odredbe člana 23. stav 2. tačka 2. Zakona o uređenju sudova i člana 4. tačka 2. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava („Službeni glasnik RS“, br. 101/13) za odlučivanje o žalbi izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Valjevu P 1414/18 od 21.05.2019. godine stavrno i mesno je nadležan Viši sud u Valjevu.
Iz navedenih razloga je primenom odredbe člana 22. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branko Stanić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
