.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 437/2020
22.10.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Tanja Narevski, advokat iz ..., protiv tuženog BB, preduzetnika, vlasnika preduzetničke radnje Autoservis „VV“, iz ..., rešavajući sukob stvarne nadležnosti između Privrednog suda u Beogradu i Drugog osnovnog suda u Beogradu, u sednici veća održanoj dana 22.10.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za postupanje u ovom predmetu STVARNO JE NADLEŽAN Drugi osnovni sud u Beogradu.
O b r a z l o ž e nj e
Drugi osnovni sud u Beogradu se rešenjem P 1526/2020 od 11.06.2020. godine, oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i po pravnosnažnosti rešenja, spise dostavio Privrednom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu.
Privredni sud u Beogradu je aktom P 4435/2020 od 02.10.2020. godine, spise predmeta dostavio Vrhovnom kasacionom sudu, radi odlučivanja o sukobu stvarne nadležnosti između sudova različite vrste. U obrazloženju akta ukazano je da se u konkretnom slučaju radi o tužbi tužioca - fizičkog lica protiv tuženog - preduzetnika (privrednog subjekta), iz kog razloga nisu ispunjeni uslovi za zasnivanje nadležnosti privrednog suda, predviđeni članom 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, jer spor između navedenih stranaka ne spada u nadležnost privrednog suda, s obzirom na to da stranke nemaju svojstva propisana navedenom zakonskom odredbom.
Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o sukobu stvarne nadležnost, na osnovu odredbe člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/2011, 49/2013 - US, 74/2013 - US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020 – u daljem tekstu ZPP), u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 116/08 ... 88/18 - US), utvrdio da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Drugi osnovni sud u Beogradu.
Prema članu 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, privredni sud u prvom stepenu sudi u sporovima između domaćih i stranih privrednih društava, preduzeća, zadruga i preduzetnika i njihovih asocijacija (privredni subjekti), u sporovima koji nastanu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata, kao i kad je u navedenim sporovima jedna od stranaka fizičko lice ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparničarstva.
Odredbom člana 22. stav 2. Zakona o uređenju sudova propisano je da osnovni sud u prvom stepenu sudi u građansko-pravnim sporovima ako za pojedine od njih nije nadležan drugi sud i vodi izvršne i vanparnične postupke za koje nije nadležan neki drugi sud.
U konkretnom slučaju, postupak je iniciran tužbom radi naplate novčanog potraživanja i to: troškova rentiranja vozila u iznosu od 126.500,00 dinara i na ime stečenog bez osnova u iznosu od 17.000,00 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Prema navodima tužbe, tužilac i tuženi su 07.08.2018. godine u Beogradu zaključili ugovor o popravci vozila kojim se izvršilac, ovde tuženi, obavezao da putničko vozilo koje je predmet ugovora popravi u roku od 14 dana od predaje vozila od strane naručioca, ovde tužioca. Članom 6. ugovora predviđeno je da u slučaju da ne izvrši popravku u ugovorenom roku, izvršilac se obavezuje da naručiocu za svaki dan zadocnjenja nadoknadi štetu u vidu troškova rentiranja vozila iste kategorije, a prema važećim tržišnim cenama. Članom 8. Ugovora, ugovorena je stvarna nadležnost suda u Beogradu. Tuženi nije izvršio popravku vozila u ugovorenom roku, već dva meseca kasnije. Istovremeno, a prema navodima tužbe, neosnovano obogatio na račun tužioca tako što je od Kompanije „Dunav osiguranje“ ADO, nakon prijave štete po kasko polisi, pored troškova popravke vozila u iznosu od 661.553,00 dinara na svoj račun, a u ime tužioca, naplatio i troškove šlepanja vozila u iznosu od 17.000,00 dinara, koje je prethodno tužilac platio, a tuženi mu navedeni iznos nikada nije nadoknadio.
Prema navedenoj zakonskoj odredbi člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, privredni sudovi su stvarno nadležni da sude u sporovima između domaćih i stranih privrednih društava, preduzeća, zadruga i preduzetnika i njihovih asocijacija, odnosno između privrednih subjekata bez obzira na pravnu prirodu spora, što znači da kada se radi o privrednim subjektima za stvarnu nadležnost privrednog suda dovoljno je da je ispunjen subjektivni kriterijum. Tek ukoliko se radi o sporu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica za stvarnu nadležnost privrednog suda neophodno je da je ispunjen i objektivni kriterijum, odnosno da se radi o sporu između ovih lica nastalom u obavljanju privredne delatnosti. Za postupanje u sporu između fizičkih lica i preduzetnika, kakav je u konkretnom slučaju, ne može biti nadležan privredni sud kao sud posebne nadležnosti, već je za postupanje nadležan sud opšte nadležnosti, odnosno sud po prebivalištu, odnosno sedištu tuženog, prema članu 39. stav 1. ZPP.
Kako je sedište tuženog u ..., ulica ..., Opština Grocka, to je shodno odredbi člana 3. stav 1. tačka 5. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava („Službeni glasnik RS“ br. 101/2013), za odlučivanje u ovoj parnici, nadležan Drugi osnovni sud u Beogradu, iz kojih razloga je primenom odredbe člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Branislava Apostolović,s.r.
Za tačnot otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
