.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 452/2021
26.08.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Janjić, advokat iz ..., protiv tuženog Društvo za zaštitu požara i pružanje ostalih uslužnih aktivnosti i podrške poslovanju „FULL-PROTECT“ DOO Beograd, čiji je punomoćnik Milan Janićijević, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o sukobu nadležnosti između Višeg suda u Beogradu i Apelacionog suda u Beogradu, u sednici održanoj dana 26.08.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za suđenje u ovom sporu stvarno je nadležan Viši sud u Beogradu.
O b r a z l o ž e nj e
Apelacioni sud u Beogradu se rešenjem Gž 3388/21 od 25.06.2021. godine oglasio stvarno nenadležnim za odlučivanje o žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Drugog osnovnog suda u Beogradu P 396/19 od 20.11.2020. godine i predmet ustupio Višem sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu.
Viši sud u Beogradu nije prihvatio stvarnu nadležnost za odlučivanje o izjavljenoj žalbi pa je predmet dostavio ovom sudu radi rešavanja sukoba nadležnosti.
Rešavajući nastali sukob stvarne nadležnosti, u smislu člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", broj 116/08..88/18) i člana 22. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014 i 87/18, u daljem tekstu ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Viši sud u Beogradu.
U konkretnom slučaju, osnov spora je isplata naknade za obavljeni rad po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, koji je zaključen između tuženog u svojstvu naručioca i tužioca u svojstvu izvršioca posla. Pravnosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu na ime neisplaćenih naknada za obavljeni rad isplati iznos od 101.636,37 dinara.
Rad obavljen po takvom ugovoru ne smatra se radom u radnom odnosu, pa zato potraživanje tužioca ne potiče iz radnog odnosa da bi se ovaj spor mogao smatrati sporom iz radnog odnosa na koji se ne primenjuju pravila postupka u sporu male vrednosti.
Odredbom člana 23. stav 2. tačka 3. Zakonom o uređenju sudova propisano je da viši sud u drugom stepenu, između ostalog, odlučuje o žalbama na presude osnovnih sudova u sporovima male vrednosti, dok je odredbom čl. 24. stav 1. tačka 3. istog zakona propisano da apelacioni sud odlučuje o žalbama na presude osnovnih sudova u građanskopravnim sporovima, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud.
Odredbom člana 468. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Odredba člana 469. ZPP propisuje da ne smatraju se sporovima male vrednosti sporovi o nepokretnosti, sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetanja državine.
Pošto se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti, to je Viši sud u Beogradu stvarno nadležan da odlučuje o žalbi tuženog, izjavljenoj protiv prvostepene presude, saglasno članu 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova.
Shodno izloženom, na osnovu člana 22. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
