Članom 91. stav 2. Zakona o stečaju je propisano da ako su ispunjeni svi uslovi iz člana 90. ovog zakona, parnični sud rešenjem protiv koga nije dozvoljena posebna žalba određuje nastavak postupka, dok je stavom 3. istog člana propisano da ako se prekinuti postupak vodio pred sudom opšte nadležnosti, taj sud se, ukoliko nastavi prekinuti postupak, rešenjem oglašava stvarno i mesno nenadležnim i predmet ustupa sudu koji sprovodi stečajni postupak nad tuženim.

U konkretnom slučaju, tužioci su protiv tuženih dana 10.09.2015. godine Trećem osnovnom sudu u Beogradu podneli tužbu radi isplate novčane naknade za ostvareni radni staž. Nad prvotuženim je rešenjem Privrednog suda u Beogradu St 72/15 od 18.03.2016. godine otvoren postupak stečaja, a nad drugotuženim rešenjem tog suda St 68/15 od 04.11.2015. godine. Treći osnovni sud u Beogradu je rešenjem P1 965/15 od 24.11.2015. godine prekinuo postupak u ovoj pravnoj stvari i odlučio da se spisi po pravnosnažnosti tog rešenja dostave Privrednom sudu u Beogradu kao stvarno i mesno nadležnom sudu, da bi potom to rešenje, rešenjem P1 965/15 od 17.02.2016. godine stavio van snage (stav prvi izreke), i prekinuo postupak samo u odnosu na tuženog„EE“ D.P. u stečaju (stav drugi izreke), protiv kog rešenja je tužena Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije izjavila žalbu o kojoj nije odlučeno. Postupajući osnovni sud je rešenjem P1 965/15 od 07.04.2016. godine prekinuo postupak u odnosu na tužene Kompanije „ĐĐ“ D.P. u stečaju i „EE“ D.P. u stečaju. Tužioci su podneskom od 13.03.2017. godine podneli predlog za nastavak postupka ističući da u odnosu na prvo i drugotuženog povlače tužbu u delu glavnog potraživanja i kamate, a tražili su utvrđenje njihovog potraživanja prema ovim tuženima po osnovu troškova parničnog postupka koji su im osporeni u postupku stečaja od strane ovih tuženih kao stečajnih dužnika. Treći osnovni sud u Beogradu je rešenjem P1 666/18 od 22.11.2018. godine, stavom prvim izreke, nastavio postupak, stavom drugim izreke se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje, a stavom trećim izreke odlučio da se spisi predmeta po pravnosnažnosti rešenja dostave Privrednom sudu u Beogradu kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu postojali uslovi da se Treći osnovni sud u Beogradu oglasi stvarno nenadležnim i u odnosu na tužene Agenciju za privatizaciju RS i Republiku Srbiju, bez obrazloženja, u odnosu na koje tužene nije reč o sporu iz primene propisa o privatizaciji jer novčanu naknadu tužioci potražuju po osnovu ostvarenog radnog staža, dakle, nije u vezi sa svojinskom transformacijom, odnosno, promenom vlasništva prvo i drugotuženog. Budući da tužene Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije iz Beograda i Republika Srbija nisu jedinstveni suparničari u smislu člana 210. ZPP sa tuženim Kompanijama „ĐĐ“ D.P. i „EE“, nad kojima je otvoren postupak stečaja, što znači da spor ne mora da se reši na isti način prema svim suparničarima, to je Treći osnovni sud u Beogradu bio u obavezi da prvo donese rešenje o razdvajanju postupka u odnosu na tužene Kompanije „ĐĐ“ D.P. i „EE“ D.P, a potom saglasno članu 25. stav 1. tačka 4. Zakona o uređenju sudova, rešenje o stvarnoj nenadležnosti samo u odnosu na te tužene.

Imajući izloženo u vidu, za postupanje u ovoj fazi postupka stvarno i mesno nadležan je Treći osnovni sud u Beogradu, pri čemu će taj sud imati u vidu da se u spisu predmeta nalazi i žalba tužene Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije izjavljena protiv rešenja tog suda P1 965/15 od 17.02.2016. godine, o kojoj nije odlučeno.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 22. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić