Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Đidić, advokat iz ..., protiv tuženog Akcionarskog društva za puteve „Kruševacput“ iz Kruševca, koga zastupa Miljan Perović, advokat iz ..., radi potraživanja iz radnog odnosa, odlučujući o sukobu nadležnosti između Privrednog suda u Kraljevu i Osnovnog suda u Kruševcu, u sednici održanoj 04.11.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Za postupanje u ovoj pravnoj stvari NADLEŽAN JE Osnovni sud u Kruševcu.

O b r a z l o ž e nj e

Tužilac je Osnovnom sudu u Kruševcu podneo tužbu protiv tuženog radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa. Po prigovoru tuženog o stvarnoj nenadležnosti tog suda, Osnovni sud u Kruševcu se rešenjem P1 132/20 od 25.05.2020. godine, oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i po pravnosnažnosti rešenja spis dostavio Privrednom sudu u Kraljevu, kao stvarno nadležnom. Iz obrazloženja rešenja proizlazi da je rešenjem Privrednog suda u Kraljevu Reo 5/2014 od 29.04.2014. godine nad tuženim „Kruševacput“ otvoren stečajni postupak u skladu sa Unapred pripremljenim planom reorganizacije integralne verzije inicijalno podnetog plana od 28.01.2014. godine, izmenjenog dana 21.02.2014. godine i dana 19.03.2014. godine, koji je predat sudu dana 20.03.2014. godine, da je rok za izvršenje ovog plana devet godina od dana pravnosnažnosti i da UPPR predviđa različite rokove namirenja poverilaca pojedinih klasa, a rok za namirenje poverilaca klase sedam u koju spadaju potraživanja tužilaca iznosi devet godina od dana pravnosnažnosti UPPR. Rešenje o usvajanju napred pripremljenog plana reorganizacije je postalo pravnosnažno 06.08.2014. godine, a rok od devet godina za namirenje poverilaca klase sedam nije istekao. Izvršenjem plana reorganizacije kojim je stečajni dužnik ispunio sve obaveze predviđene planom reorganizacije prestaju potraživanja poverilaca utvrđena planom reorganizacije. Po oceni osnovnog suda, taj sud nije nadležan za postupanje u ovoj pravnoj stvari jer nije u potpunosti realizovan unapred pripremljen plan reorganizacije koji je u konkretnom slučaju usvojio i potvrdio njegovo usvajanje Privredni sud u Kraljevu, zbog čega je po oceni tog suda privredni sud nadležan za postupanje u ovoj pravnoj stvari.

Privredni sud u Kraljevu nije prihvatio nadležnost već je predmet dostavio Vrhovnom kasacionom sudu radi rešavanja sukoba nadležnosti.

Rešavajući sukob nadležnosti na osnovu člana 22. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je za postupanje u ovoj pravnoj stvari nadležan Osnovni sud u Kruševcu.

Prema odredbi člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, privredni sud u prvom stepenu sudi u sporovima između domaćih i stranih privrednih društava, preduzeća, zadruga i preduzetnika i njihovih asocijacija (privredni subjekti), u sporovima koji nastanu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata, kao i kad je u navedenim sporovima jedna od stranaka fizičko lice ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparničarstva, dok je stavom 1. tačka 4. istog člana određeno da privredni sud u prvom stepenu sudi, između ostalog, u sporovima povodom reorganizacije, kao i sudske i dobrovoljne likvidacije i stečaja osim sporova za utvrđenje postojanja, zasnivanja i prestanka radnog odnosa koji su pokrenuti pre otvaranja stečaja.

Odredbom člana 22. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08... 88/18) je propisano da osnovni sud u prvom stepenu sudi u građanskopravnim sporovima, ako za pojedine od njih nije nadležan drugi sud i vodi izvršne i vanparnične postupke za koje nije nadležan neki drugi sud, a prema stavu 3. istog člana, osnovni sud u prvom stepenu, između ostalog, sudi u sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa, o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa i o naknadi štete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom.

Zakon o stečaju („Službeni glasnik RS“, br. 104/09... 83/14) propisuje uslove i način pokretanja i vođenja stečaja nad pravnim licima. Prema članu 1, stečaj u smislu ovog zakona se sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom. Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica, a pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije. Prema odredbi člana 160. stav 3. Zakona o stečaju, ako se unapred pripremljeni plan reorganizacije na ročištu usvoji, stečajni sudija donosi rešenje kojim se istovremeno otvara stečajni postupak, potvrđuje usvajanje unapred pripremljenog plana reorganizacije i obustavlja stečajni postupak.

Polazeći od navedenih odredaba zakona, danom donošenja rešenja o potvrđivanju usvajanja unapred pripremljenog plana reorganizacije, stečajni postupak se obustavlja u celosti, a u odnosu na pravno lice (ranijeg stečajnog dužnika) prestaju sve pravne posledice otvaranja i vođenja stečajnog postupka.

Kako se u konkretnom slučaju ne radi o sporu nastalom u toku i povodom stečajnog postupka, niti o sporu povodom stečajne reorganizacije, jer u ovoj parnici tužilac ostvaruje potraživanje iz radnog odnosa nastalo nakon usvajanja plana, to nema zakonskih pretpostavki za zasnivanje nadležnosti privrednog suda. Navedeno stoga što nema atrakcije nadležnosti u korist privrednog suda po članu 25. stav 1. tačka 4. Zakona o uređenju sudova u sporu radi naplate potraživanja prema nekadašnjem stečajnom dužniku koje je nastalo nakon obustave stečajnog postupka zbog usvajanja plana reorganizacije.

Zbog toga je za suđenje u ovoj pravnoj stvari nadležan Osnovni sud u Kruševcu na osnovu člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova.

Na osnovu člana 22. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić