.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 573/2020
12.11.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Đidić advokat iz ..., protiv tuženog A.D. „KRUŠEVACPUT“ iz Kruševca, čiji je punomoćnik Miljan Petrović, advokat iz ..., radi isplate, rešavajući sukob nadležnosti između Privrednog suda u Kraljevu i Osnovnog suda u Kruševcu, u sednici veća održanoj dana 12.11.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za suđenje u ovoj parnici STVARNO JE NADLEŽAN Osnovni sud u Kruševcu.
O b r a z l o ž e nj e
Tužilac je podneo tužbu dana 15.08.2017. godine radi naknade štete na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora, troškova ishrane u toku rada i zarade.
Osnovni sud u Kruševcu se, rešenjem P1 br. 134/2020 od 25.05.2020. godine, oglasio stvarno nenadležnim za postupanje ovoj parnici i po pravnosnažnosti rešenja spise dostavio Privrednom sudu u Kraljevu kao stvarno nadležnom.
Privredni sudu u Kraljevu nije prihvatio stvarnu nadležnost već je spise predmeta, dopisom P 342/2020 od 23.10.2020. godine, dostavio Vrhovnom kasacionom sudu radi rešavanja sukoba stvarne nadležnosti.
Rešavajući nastali sukob stvarne nadležnosti, na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o uruđenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 116/08 ... 88/18) i člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 ...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Osnovni sud u Kruševcu.
U konkretnom slučaju, rešenjem Privrednog suda u Kraljevu Reo 5/2014 od 29.04.2014. godine otvoren je stečajni postupak nad tuženim, potvrđeno usvajanje izmenjenog unapred pripremljenog plana reorganizacije i obustavljen stečajni postupak nad tuženim.
Odredbom člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, propisano je da privredni sud u prvom stepenu sudi u sporovima između domaćih i stranih privrednih društava, preduzeća, zadruga i preduzetnika i njihovih asocijacija (privredni subjekti), u sporovima koji nastanu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata, kao i kada je u navedenim sporovima jedna od stranaka fizičko lice, ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparničarstva, a pod tačkom 4. da privredni sud u prvom stepenu sudi i u sporovima povodom reorganizacije.
Prema članu 22. stav 2. Zakona o uređenju sudova, osnovni sud u prvom stepenu sudi u građanskopravnim sporovima ako za pojedine od njih nije nadležan drugi sud, a prema stavu 3. osnovni sud su u prvom stepenu sudi u stambenim sporovima, sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa, o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, o naknadi štete koju je zaposleni pretrpeo na radu ili u vezi sa radom i u sporovima povodom zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu rada.
Zakonom o stečaju („Službeni glasnik RS“, broj 104/09 ...95/18) uređeni su uslovi i način pokretanja i vođenja stečaja nad pravnim licima. Odredbama člana 1. Zakona o stečaju određeno da se stečaj u smislu ovog zakona sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom (stav 2.), da se pod bankrotstvom podrazumeva namirenje poverilaca iz vrednosti ceokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica (stav 3.), a pod reorganizacijom namirenje poverilaca prema planu reorganizacije i to redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije (stav 4.).
Odredbom člana 160. stav 3. Zakona o stečaju propisano je da ako se unapred pripremljeni plan reorganizacije na ročištu usvoji, stečajni sudija donosi rešenje kojim se istovremeno otvara stečajni postupak, potvrđuje usvajanje unapred pripremljenog plana reorganizacije i obustavlja stečajni postupak.
Primenom navedenih odredbi, donošenjem rešenja kojim se postupak stečaja obustavlja zbog potvrđivanja usvajanja unapred pripremljenog plana reorganizacije, stečajni postupak se obustavlja u celosti, a u odnosu na pravno lice, ranijeg stečajnog dužnika, ne nastupaju pravne posledice otvaranja i vođenja stečajnog postupka na osnovu člana 74. stav 1. Zakona o stečaju. Samim tim nema uslova za primenu odredaba Zakona o uređenju sudova u pogledu stvarne nadležnosti u sporovima povodom stečaja ili reorganizacije.
U konkretnom slučaju se radi o sporu između fizičkog i pravnog lica, a protiv tuženog je obustavljen postupak stečaja zbog potvrđivanja usvajanja unapred pripremljenog plana reorganizacije, pa proizilazi da se ne radi o subjektima iz člana 25. stav 1. tačke 1. Zakona o uređenju sudova, niti o sporu iz tačke 4. istog stava, te je primenom člana 22. stavova 2. i 3. Zakona o uređenju sudova, za je suđenje u ovoj pravnoj stvari stvarno nadležan osnovni sud.
Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud odlučio je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
