Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Ilije Zindovića i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca „AA“ DOO iz ..., čiji su punomoćnici Aleksandar Cvetanović i Jelena Jovanović, advokati iz ..., protiv tuženih: BB i Grada Leskovca, koga zastupa Gradski pravobranilac, radi naknade za oduzeto zemljište, odlučujući o sukobu između Višeg suda u Leskovcu i Apelacionog suda u Nišu, o stvarnoj nadležnosti suda za odlučivanje o žalbi, u sednici održanoj 06.11.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Za odlučivanje o žalbi tuženog Grada Leskovca izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Leskovcu P 2644/17 od 10.07.2018. godine, STVARNO JE NADLEŽAN Viši sud u Leskovcu.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 2644/17 od 10.07.2018. godine, delimično je usvojen je tužbeni zahtev pa je utvrđeno da je tuženi Grad Leskovac trajno zauzeo deo parcele tužioca kp.br. ../., upisane u LN .., KO ..., u površini od 54 m2, pa je obavezan da tužiocu, na ime naknade, plati 45.900,00 dinara sa zakonskom kamatom počev od 12.02.2018. godine do isplate, kao i da mu naknadi troškove postupka od 70.636,00 dinara. Istom presudom odbijen je tužbeni zahtev u odnosu na tuženog BB, kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je ovaj tuženi zajedno sa tuženim Gradom Leskovcem trajno zauzeo deo parcele tužioca kp.br. ../., upisane u LN .., KO ..., u površini od 54 m2, te da se obaveže da tužiocu, solidarno sa Gradom Leskovcem tužiocu plati 45.900,00 dinara sa zakonskom kamatom počev od 12.02.2018. godine do isplate, a tužilac je obavezan da ovom tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 3.000,00 dinara.

Protiv navedene presude tuženi Grad Leskovac je izjavio žalbu, pa je predmet dostavljen Višem sudu u Leskovcu, koji se rešenjem Gž 3149/19 od 03.09.2019. godine, oglasio stvarno nenadležnim za odlučivanje o žalbi u ovoj pravnoj stvari. Po pravnosnažnosti rešenja spise predmeta je ustupio Apelacionom sudu u Nišu, kao mesno i stvarno nadležnom.

Apelacioni sud u Nišu nije prihvatio svoju stvarnu nadležnost i predmet je dostavio Vrhovnom kasacionom sudu radi rešavanja sukoba nadležnosti.

Rešavajući nastali sukob stvarne nadležnosti, na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Sl.glasnik RS“ br.116/08, ... i 13/16) i člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Sl.glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je za postupanje u ovom predmetu stvarno i mesno nadležan Viši sud u Leskovcu.

Odredbom člana 23. stav 1. tačka 2. Zakona o uređenju sudova ("Sl.glasnik RS", broj 116/08, ... 13/16), propisano je da viši sud u drugom stepenu odlučuje o žalbama na odluke osnovnih sudova i to na rešenja u građanskopravnim sporovima, na presude u sporovima male vrednosti i u izvršnim i vanparničnim postupcima, dok apelacioni sud, primenom člana 24. stav 1. tačka 3. istog Zakona, odlučuje o žalbama na presude osnovnih sudova u građanskopravnim sporovima, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud.

U konkretnom slučaju odlučeno je o tužbenom zahtevu za isplatu naknade za trajno zauzeće parcele tužioca, što predstavlja imovinsko pravni spor u kome je predmet tužbenog zahteva novčano potraživanje. Spor sa ovakvim zahtevom ne predstavlja spor o nepokretnosti, kako to pogrešno nalazi Viši sud u Leskovcu, jer sporovi o nepokretnostima podrazumevaju sporove o utvrđenju, zasnivanju i prestanku prava svojine i drugih stvarnih prava na nepokretnosti. Okolnost što izreka pobijane odluke sadrži i zahtev za utvrđenje da je tuženi trajno zauzeo deo parcele tužioca, ne utiče na drugačiju ocenu pravne prirode tužbenog zahteva, jer takav zahtev ne podrazumeva utvrđenje bilo kog prava na nepokretnosti, već samo činjenicu koja predstavlja osnov za isplatu tražene naknade. Imajući ovo u vidu, kao i da sporovi radi isplate bilo kog vida naknade u vezi nepokretnosti, nisu izuzeti iz pravila o sporovima male vrednosti, to se ocena da li se radi o sporu male vrednosti, ceni upravo u skladu sa odredbom člana 468. stav 1. ZPP.

Tužba u ovoj pravnoj stvari, radi isplate naknade, podneta je 03.08.2017. godine, a žalbom se pobija vrednost spora od 45.900,00, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 3.000 evra. To znači da se radi o žalbi na presudu u sporu male vrednosti, u smislu člana 468. stav 1. ZPP, pa primenom člana 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Viši sud u Leskovcu stvarno nadležan za odlučivanje o žalbi na prvostepenu presudu.

U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić