Rešavajući nastali sukob nadležnosti u smislu člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je u ovoj fazi postupka za postupanje u ovom predmetu stvarno i mesno nadležan Treći osnovni sud u Beogradu.

Članom 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova propisano je da Privredni sud u prvom stepenu sudi u sporovima između domaćih i stranih privrednih društava, preduzeća, zadruga i preduzetnika i njihovih asocijacija (privredni subjekti) u sporovima koji nastanu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata, kao i kad je u navedenim sporovima jedna od stranaka fizičko lice a ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparničarstva. Tačkom 4. ove zakonske odredbe propisano je da Privredni sud u prvom stepenu između ostalog sudi povodom reorganizacije, sudske i dobrovoljne likvidacije i stečaja osim sporova za utvrđenje postojanja zasnivanja i prestanka radnog odnosa koji su pokrenuti pre otvaranja stečaja.

Prema članu 22. stav 2. Zakona o uređenju sudova, osnovni sud u prvom stepenu sudi u građansko pravnim sporovima ako za pojedine od njih nije nadležan drugi sud i vodi izvršne i vanparnične postupke za koje nije nadležan neki drugi sud.

U konkretnom slučaju tuženi su u tužbi označeni kao solidarni dužnici, što znači da je reč o tuženima koji nisu nužni i jedinstveni suparničari. Stoga otvaranje postupka stečaja nad prvotuženom Kompanijom „ĐĐ“ d.p. i drugotuženom Kompanijom „EE“ d.p .... nije od uticaja, na zasnivanje nadležnosti Privrednog suda u odnosu na trećetuženu Agenciju za vođenje sporova u postupku privatizacije iz Beograda kao pravnog sledbenika Agencije za privatizaciju Republike Srbije i u odnosu na četvrtotuženu Republiku Srbiju, budući da tužbeni zahtev (isplata novčane naknade za ostvareni staž) nije u vezi sa svojinskom transformacijom tj. promenom vlasništva tuženih kompanija, već u odnosu na ove tužene tužioci zasnivaju zahtev na tvrdnji da je tužena Agencija za privatizaciju Republike Srbije inicirala socijalni program iz koga crpu pravo na isplatu a da tužena Republika Srbija sprečava isplatu potraživanja tužilaca, iz čega proizilazi da se radi o sporu za koji je nadležan sud opšte nadležnosti u smislu člana 22. Zakona o uređenju sudova. Pri tome prvobitno označena tužena Agencija za privatizaciju Republike Srbije je prestala da postoji, a Treći osnovni sud u Beogradu nije doneo rešenje o prekidu postupka u odnosu na trećetuženu agenciju, niti rešenje o nastavku postupka u odnosu na pravnog sledbenika Agenciju za vođenje sporova u postupku privatizacije, zbog čega nisu bili ispunjeni procesni uslovi iz članova 222. i 224. ZPP za oglašavanje stvarno nenadležnim pre pravnosnažnosti rešenja o nastavku postupka u odnosu na novooznačenu tuženu Agenciju za vođenje sporova u postupku privatizacije.

U pogledu prvo i drugotužene kompanije, Treći osnovni sud u Beogradu se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari. Međutim iz spisa predmeta proizilazi da su tužiocima u postupku stečaja nad tuženim kompanijama priznata potraživanja po osnovu glavnice, duga i kamate, a da su im osporena potraživanja u pogledu troškova nastalih vođenjem ovog postupka, zbog čega su tužioci opredelili svoj tužbeni zahtev u odnosu na ove tužene i kao predmet spora naveli isključivo troškove parničnog postupka. Nakon što je stečajni upravnik u postupku stečaja nad prvo i drugotuženom kompanijom, tužiocima priznao potraživanja po osnovu glavnice duga i kamate, priznanjem potraživanja, uslovi za dalji postupak ne postoje, već samo u pogledu osporenog potraživanja od strane stečajnog upravnika, a to je potraživanje za troškove parničnog postupka nastale vođenjem ove parnice.

Treći osnovni sud u Beogradu je morao da razdvoji postupak u odnosu na trećetuženu i četvrtotuženu, budući da se ne radi o sporu za koji je stvarno nadležan Privredni sud u smislu člana 25. Zakona o uređenju sudova, već se radi o građansko-pravnom sporu po tužbi za naknadu štete u visini novčane naknade za ostvareni radni staž sa kondemnatornim zahtevom tužilaca, kao fizičkih lica, protiv ovih tuženih, kao pravnih lica, u kom delu ovi tuženi nisu u procesnoj zajednici sa prvo i drugotuženom kompanijom koje bi zahtevalo nužno jedinstveno suparničarstvo i učestvovanje i ovih stranaka u postupku pred Privrednim sudom, pri čemu spor ne mora biti rešen na jednak način u odnosu na ove tužene, zbog čega nisu ispunjeni uslovi za oglašavanje Trećeg osnovnog suda u Beogradu stvarno i mesno nenadležnim u odnosu na njih.

U pogledu prvo i drugotužene kompanije, Treći osnovni sud je mogao da se oglasi stvarno nenadležnim za postupanje samo u odnosu na onaj deo tužbenog zahteva tužilaca za koje im je osporeno potraživanje od strane stečajnog upravnika (troškovi parničnog postupka), što je moralo biti konstatovano izrekom rešenja kojim se oglašava stvarno nenadležnim i to samo u pogledu ovog dela potraživanja i za prvo i drugotuženu kompaniju.

Imajući u vidu navedeno, u ovoj fazi postupka za sada je stvarno i mesno nadležan za odlučivanje Treći osnovni sud u Beogradu, koji će odlučiti o zahtevu tužilaca za nastavak postupka u odnosu na prvotuženu i drugotuženu kompaniju samo u pogledu dela zahteva za osporeno potraživanje, i razdvojiti postupak u odnosu na treće i četvrtotuženu za koju nisu ispunjeni uslovi iz člana 25. stav 1. Zakona o uređenju sudova za zasnivanje nadležnosti Privrednog suda.

Na osnovu člana 22. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić