.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 736/2019
29.01.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dejan Jakimov, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ d.o.o. iz ..., čiji je punomoćnik Bojan Resavac, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o sukobu između Višeg suda u Beogradu i Apelacionog suda u Beogradu, o stvarnoj nadležnosti suda, u sednici održanoj 29.01.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za postupanje po žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 3983/14 od 11.04.2018. godine, STVARNO JE NADLEŽAN Viši sud u Beogradu.
O b r a z l o ž e nj e
Dana 11.04.2018. godine, Prvi osnovni sud u Beogradu doneo je presudu P 3983/14, kojom je konstatovano da je delimično povučena tužba i to za deo glavnog duga od 67.108,18 dinara, a tuženi je obavezan da plati tužilji 301.891,82 dinara sa pripadajućom kamatom i troškovima postupka. Protiv ove odluke tuženi je izjavio žalbu, pa je predmet dostavljen Višem sudu u Beogradu, koji se rešenjem Gž 13137/18 od 13.11.2019. godine, oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari, a po pravnosnažnosti rešenja predmet je ustupio Apelacionom sudu u Beogradu, kao mesno i stvarno nadležnom.
Apelacioni sud u Beogradu nije prihvatio svoju stvarnu nadležnost pa je predmet dostavio Vrhovnom kasacionom sudu radi rešavanja sukoba stvarne nadležnosti.
Rešavajući nastali sukob stvarne nadležnosti, na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Sl. glasnik RS“ br.116/08, ... i 13/16) i člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Sl.glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je za odlučivanje o žalbi protiv odluke Prvog osnovnog suda u Beogradu P 3983/14 od 11.04.2018. godine, stvarno nadležan Viši sud u Beogradu.
Naime, odredbom člana 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova, propisano je da viši sud u drugom stepenu odlučuje o žalbama na odluke osnovnih sudova i to na rešenja u građanskopravnim sporovima, na presude u sporovima male vrednosti i odluke donete u vanparničnim postupcima, dok apelacioni sud, primenom člana 24. stav 1. tačka 3. istog Zakona, odlučuje o žalbama na presude osnovnih sudova u građanskopravnim sporovima, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud.
Predmet tužbenog zahteva u ovoj pravnoj stvari je zahtev tužioca za naknadu materijalne štete, što predstavlja imovinsko pravni spor u kome je predmet tužbenog zahteva novčano potraživanje. Tužba je podneta 19.03.2014. godine, radi naplate štete u visini od 3.000 evra, a podneskom od 23.12.2016. tužba je preinačena tako što je postavljen tužbeni zahtev za isplatu 369.000,00 dinara. Međutim, podneskom od 29.01.2018. godine, tužilja je delimično povukla tužbu i opredelila svoj zahtev na iznos od 301.891,82 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, od 115,8919 dinara za 1 evro, predstavlja dinarsku protivvrednost 2.604,94 evra.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP određeno je da su sporovi male vrednosti, sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Međutim, primenom člana 476. stav 2. ZPP, ako tužilac do zaključenja glavne rasprave koja se vodi u skladu sa odredbama ovog zakona o opštem parničnom postupku, smanji tužbeni zahtev tako da više ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS, dalji postupak sprovešće se u skladu sa odredbama ovog zakona o postupku o sporovima male vrednosti.
Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, kao i da je u konkretnom slučaju tužilja u toku postupka delimično povukla tužbu, tako što je smanjila svoj tužbeni zahtev na iznos od 301.891,82 dinara, koji prema srednjem kursu NBS predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 3.000 evra, to se, u skladu sa odredbom člana 476. stav 2. ZPP, dalji postupak, što podrazumeva i postupak po žalbi, ima sprovesti po odredbama ZPP o postupku o sporovima male vrednosti.
Kako je u ovoj pravnoj stvari smanjen tužbeni zahtev, tako da više ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS, što znači da se radi o žalbi na presudu u sporu male vrednosti, u smislu člana 476. stav 2. ZPP, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da je, primenom člana 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova, za odlučivanje o žalbi na prvostepenu presudu stvarno i mesno nadležan Viši sud u Beogradu.
Na osnovu iznetog, primenom člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
