Imajući u vidu navode iz izveštaja sudije izvestioca, Vrhovni sud je utvrdio da tužiocima nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Vrhovnog suda Rev 10104/22.

Odredbom člana 18. stav 3. Ustava Republike Srbije, propisano je da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje.

Ustav Republike Srbije, u odredbi člana 32. stav 1, propisuje da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakon o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u odredbi člana 10. stav 1. propisuje da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku.

Konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG“ - međunarodni ugovori broj 9/2003, 5/2005 i 7/2005, „Službeni glasnik RS“ – međunarodni ugovori br. 12/2010 i 10/2015), u odredbi člana 6. stav 1. propisuje da svako tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima ili obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu javnu raspravu, u razumnom roku, pred nezavisnim i nepristrasnim sudom obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, uvažavaju se sve okolnosti predmetnog slučaja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, poštovanja redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka.

Razmatranjem izveštaja sudije izvestioca i primenom navedenih odredbi relevantnog prava na konkretan slučaj, sledi da je prigovor predlagača, radi ubrzavanja postupka, u ovom predmetu neosnovan, imajući u vidu celokupno trajanje postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, poštovanje redosleda rešavanja predmeta, kao i zakonske rokove za zakazivanje ročišta i izradu odluka.

Vreme trajanja postupka je bitno merilo za primenu standarda zaštite prava na suđenje u razumnom roku, pa je Evropski sud za ljudska prava, kroz svoju praksu odnosno odluke, utvrdio vreme trajanja suđenja u različitim instancama. Okvirni rok trajanja sudskog postupka je institucionalni jer njegova primena zavisi od okolnosti svakog pojedinačnog slučaja. Razumni rok je onaj vremenski period koji je optimalno potreban da se otkloni pravna neizvesnost o postojanju nekog prava ili obaveze, odnosno da se otkloni sumnja o osnovanosti optužbe protiv nekog lica. Pravna sigurnost je imperativ koji zahteva da suđenja ne traju duže nego što je realno potrebno radi otklanjanja pravne neizvesnosti. Načelno posmatrano, vreme trajanja postupka predstavlja njegovo ukupno trajanje, od dana podnošenja inicijalnog akta kojim se postupak pokreće, odnosno dana donošenja akta ili preduzimanja radnje kojim se postupak smatra pokrenutim, pa do donošenja pravnosnažne odluke odnosno odluke donete po delotvornom vanrednom pravnom sredstvu.

Kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava, razvijeni su posebni kriterijumi hitnosti u postupcima za određene vrste predmeta a to su naročito: radni sporovi, porodični sporovi, postupci radi naknade štete za žrtve saobraćajnih nesreća i drugih nesreća, predmeti koji se odnose na krivične postupke i lica u pritvoru, predmeti koji se odnose na policijsko nasilje i predmeti koji su hitni zbog ličnog svojstva podnosioca. Kriterijumi za ocenu da li su sudski rokovi razumni su naročito: složenost predmeta, ponašanje podnosioca predstavke, ponašanje nadležnih organa, značaj spora za podnosioca predstavke. Povreda prava na suđenje u razumnom roku, po pravilu se utvrđuje u slučaju neopravdano dugih perioda neaktivnosti u radu suda, što ovde nije slučaj.

U konkretnom slučaju, iz izveštaja sudije izvestioca vidi se da je u predmet spora imovinskopravni zahtev tužioca za naknadu štete, a to nije prioritetan predmet u kome se zahteva posebna hitnost u odlučivanju. Ukupno trajanje postupka od 6 godina 11 meseci i 10 dana, od dana podnošenja tužbe do dana podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka, nije nerazumno dugo, imajući u vidu da su sudovi odlučivali u tri instance, po redovnom i vanrednom pravnom leku, da nije bilo perioda neaktivnosti sudova i da će predmet u Vrhovnom sudu biti okončan u septembru mesecu 2023. godine.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 10. st. 1. i 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Odluku o troškovima postupka, Vrhovni sud je doneo primenom odredbe člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku u vezi odredbe člana 7. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“, br. 46/95... 14/2022), imajući u vidu da predlagači u postupku nisu uspeli pa im ne pripada pravo na naknadu troškova postupka.

Sudija

Gordana Komnenić,s.r.

POUKA O PRAVNOM LEKU:

Protiv ovog rešenja predlagač ima pravo žalbe

Vrhovnom sudu u roku od osam dana od dana njegovog prijema.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić