.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
R4 g 8/2025
27.11.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, sudija Dragana Marinković, u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku predlagača Opšte bolnice „Analife“ sa sedištem u Zemunu i AA iz ..., koje zastupa punomoćnik Stana Mladenović, advokat iz ..., odlučujući o prigovoru predlagača za ubrzanje postupka u predmetu Vrhovnog suda Rev 10371/24, dana 27.11.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovan prigovor predlagača za ubrzanje postupka u predmetu Vrhovnog suda Rev 10371/24.
ODBIJA SE zahtev predlagača za naknadu troškova postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Predlagači su 08.09.2025. godine, podneli Vrhovnom sudu prigovor radi ubrzanja postupka u predmetu Vrhovnog suda Rev 10371/24, ukazujući na ukupno trajanje postupka i da o posebnoj reviziji predlagača koja je izjavljena protiv drugostepene presude nije odlučeno do podnošenja prigovora, sa predlogom da se prigovor usvoji i utvrdi da je predlagačima u navedenom predmetu teže povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, da se naloži postupajućem sudiji da najkasnije u roku od 15 dana donese odluku o posebnoj reviziji, kao i da se predlagačima naknade troškovi za sastav prigovora.
Odlučujući o prigovoru predlagača za ubrzanje postupka na osnovu članova 7, 9. i 10. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, br. 40/2015 i 92/2023), Vrhovni sud je utvrdio da je prigovor neosnovan.
Na osnovu elektronskog izveštaja pisarnice Vrhovnog suda utvrđeno je da je predmet Prvog osnovnog suda u Beogradu P 36180/2021 sa predmetom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4401/2023 dostavljen Vrhovnom sudu dana 15.05.2024. godine i zaveden pod poslovnim brojem Rev 10371/2024. Postupak je u konkretnom predmetu pokrenut inicijalnim aktom – tužbom 13.06.2018. godine. Prema navodima prigovora prvostepeni sud je najpre doneo presudu P 9743/18 od 03.09.2020. godine, kojom je tužbeni zahtev tužilje odbijen u celini i koja je nakon izjavljene žalbe ukinuta i predmet vraćen istom sudu na ponovno suđenje rešenjem drugostepenog suda Gž 385/21 od 28.04.2021. godine. Zatim je prvostepeni sud doneo presudu P 36180/21 od 18.05.2023. godine kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev tužilje i koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4401/23 od 21.12.2023. godine, dok je rešenje o troškovima postupka preinačeno. Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi (predlagači) su izjavili posebnu reviziju dana 21.03.2024. godine. Po izveštaju sudije izvestioca u predmetu Vrhovnog suda Rev 10371/24, nakon zaključenog bolovanja sudiji izvestiocu 14.11.2025. godine, predmet je iznet na sednicu veća 26.11.2025. godine i sa odlukom je predat Odeljenju sudske prakse. Predmet se prema izveštaju pisarnice Vrhovnog suda na dan 27.11.2025. godine nalazi u službi korekture suda, što znači da je postupak ekspedovanja predmeta iz suda u toku.
Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda i vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka.
Imajući u vidu navedenu zakonsku odredbu u kontekstu utvrđenog, Vrhovni sud nalazi da predlagačima nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku uzimajući u obzir ukupno trajanje postupka, odnosno analizirajući rokove različitih etapa postupka koje se samo po sebi ne može oceniti preterano dugim. Evropski sud za ljudska prava je kroz svoju praksu utvrdio okvirno vreme trajanja suđenja u različitim instancama izražavajući mišljenje da je u granicama razumnog roka dvostepeni sudski postupak koji traje pet godina. Tužba u ovom predmetu podneta je 13.06.2018. godine i postupak je pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4401/23 od 21.12.2023. godine. Činjenica da o posebnoj reviziji predlagača koja je izjavljena protiv drugostepene presude nije odlučeno do podnošenja prigovora za ubrzanje postupka sama po sebi ne ukazuje da je predlagačima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, imajući u vidu da je o reviziji predlagača odlučeno u sednici veća 26.11.2025. godine i da je predmet sa odlukom predat korekturi suda 27.11.2025. godine radi otpravljanja iz suda. Zato ne stoje razlozi za usvajanje prigovora i nalaganje preduzimanja procesnih radnji koje delotvorno ubrzavaju postupak u cilju njegovog okončanja u smislu člana 11. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.
Na osnovu iznetog, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci, a o prigovoru je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova na osnovu člana 7. stav 5, navedenog Zakona.
Predlagači nisu uspeli u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, pa nemaju pravo na naknadu troškova postupka na osnovu člana 153. Zakona o parničnom postupku u vezi sa članom 30. Zakona o vanparničnom postupku.
Sudija
Dragana Marinković, s.r.
PRAVNA POUKA:
Protiv ovog rešenja predlagači
imaju pravo žalbe Vrhovnom sudu
u roku od 8 dana od dana prijema rešenja.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
