Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljeni sud pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG“-Međunarodni ugovori br. 9/03, 5/05 i 7/07, „Službeni glasnik RS“-Međunarodni ugovori br. 12/10 i 10/15), između ostalog, propisano je da svako tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, načina predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim i poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski razlozi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka predstavlja optimalno potrebno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno, da bi se otklonila neizvesnost, a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada, čime se obezbeđuje pravna sigurnost stranaka.

Optimalno vreme potrebno za okončanje postupka je relativna kategorija koja se procenjuje u svakom konkretnom slučaju na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u sudskom postupku, ponašanja podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, postupanja suda, prirode zahteva, odnosno značaja predmeta spora za podnosioca zahteva.

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, kao i utvrđene činjenice, Vrhovni sud je zaključio da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Vrhovnog suda Rev2 1801/2022. Vreme trajanja postupka u celini je bitno merilo za primenu standarda prava na suđenje u razumnom roku. Evropski sud za ljudska prava je kroz svoju praksu okvirno utvrdio vreme trajanja postupka u različitim instancama, izražavajući mišljenje da je u granicama razumnog roka drugostepeni postupak koji traje do pet godina.

U konkretnom slučaju tužba – inicijalni akt je podnet 18.05.2018. godine, nakon izjavljivanja revizije predmet Apelacionog suda Gž1 2677/2021 dostavljen je Vrhovnom sudu 06.06.2022. godine, sa predmetom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1776/2018, zaveden je pod brojem Rev2 1801/2022 i predat savetniku u pripremnom odeljenju dana 08.06.2022. godine, nakon čega je predmetom bio zadužen postupajući sudija. Predmet je izvećan na sednici veća 30.08.2023. godine i predat sudskoj praksi 01.09.2023. godine, zajedno sa odlukom po reviziji, radi otpravljanja iz suda.

Imajući u vidu traženu pravnu zaštitu, Vrhovni sud smatra da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku bez obzira na dužinu trajanja postupka, s obzirom da je postupak pravnosnažno okonačan u granicama razumnog roka (u roku od tri ipo godine od podnošenja tužbe do donošenja drugostepene odluke). Pravo predlagača nije povređeno ni u postupku pred Vrhovnim sudom jer je odluka doneta 30.08.2023. godine, pa se postupanje ovog suda ne može oceniti kao neažurno ili van razumnog roka.

Pored toga, predmet je predat sudskoj praksi 01.09.2023. godine radi otpravljanja iz suda, pa nema razloga da se nalože procesne radnje koje delotvorno ubrzavaju postupak u smislu odredbe člana 11. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, što predstavlja još jedan razlog za odluku o neosnovanosti prigovora predlagača.

Iz navedenih razloga Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 10. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Predlagač nije uspeo u postupku po prigovoru za ubrzanje postupka, pa nema pravo na troškove tog postupka koje je tražio i opredelio, primenom člana 153. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 7. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku. Zato je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

S u d i j a

Vesna Subić,s.r.

Pouka o pravnom leku:

Protiv ovog rešenja predlagač ima pravo žalbe

Vrhovnom sudu u roku od 8 dana od

dana prijema ovog rešenja.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić