Vrhovni sud, sudija Dragana Mirosavljević, određena Godišnjim rasporedom poslova na osnovu odredbe člana 7. stav 5. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, br. 40/15, 92/2023), u postupku po prigovoru predlagača AA iz ..., BB iz ..., VV iz ... i GG iz ..., čiji je punomoćnik Goran Stemenić, advokat iz ..., odlučujući o prigovoru radi ubrzanje postupka u predmetu Vrhovnog suda Rev2 3203/25, nakon ispitnog postupka, doneo je 13.07.2026. godine sledeće

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovan, prigovor predlagača radi ubrzanja postupka u

ODBIJA SE zahtev predlagača za naknadu troškova postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Predlagači su preko punomoćnika, podneli Vrhovnom sudu 16.06.2026. godine naveli da su tužbu podneli Osnovnom sudu u Smederevu 31.12.2010. godine, protiv svog poslodavca Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova, radi isplate naknade zarade i troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada i o delu tužbenog zahteva je odlučeno presudom P1 151/11 od 09.09.2022. godine, koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1891/24 od 06.06.2024. godine. Protiv drugostepene presude, tuženi je izjavio reviziju 03.09.2024. godine, pa je predmet Vrhovnom sudu dostavljen 22.10.2025. godine, a odluka nije doneta, pa je predloženo da predsednik suda naloži postupajućem sudiji da u što kraćem roku predmet uzme u radi i donese odluku.

Odlučujući o prigovoru predlagača za ubrzanje postupka, na osnovu odredbi članova 7, 9. i 10. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, br. 40/15 i 92/23), Vrhovni sud je utvrdio da prigovor nije osnovan.

Nakon sprovedenog ispitnog postupka, na osnovu elektronskog izveštaja pisarnice Vrhovnog suda, izveštaja sudije izvestioca, utvrđeno je da su četiri tužioca podneli pojedinačne tužbe, da su postupci spojeni rešenjem od 24.05.2011. godine i da se svi vode pod jednim brojem P1 151/11, radi zajedničkog raspravljanja i jednovremenog presuđenja. Predmet Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1891/24 sa predmetom Osnovnog suda u Smederevu P1 151/2011, dostavljen je Vrhovnom sudu 22.10.2025. godine. Odluka o reviziji tuženog u predmetu Rev2 3203/25 doneta je na sednici veća održano 10.07.2026. godine, u toku je njena izrada, sa napomenom sudije izvestioca da će odluka biti izrađena u najkraćem mogućem roku.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljeni sud pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, između ostalog, propisano je da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama, ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda i vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivnje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka.

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, u kontekstu utvrđenih činjenica, Vrhovni sud je zaključio da predlagačima nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Rev2 3203/25. Naime, imajući u vidu da je postupak po reviziji okončan pre odlučivanja o prigovoru predlagača, u roku propisanom odredbom člana 7. stav 7. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Vrhovni sud je prigovor predlagača odbio, jer je njegova svrha ostvarena pre odlučivanja po prigovoru.

Naime, prigovor radi ubrzavanja postupka, kao jedno od sredstava kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, ima prvenstveno preventivno dejstvo, jer služi ubrzavanju postupka, a zatim i kompenzatorno dejstvo. U konkretnom slučaju, predlagači su prigovorom tražili ubrzavanje postupka nalaganjem postupajućem sudiji da, u što kraćem roku, uzme predmet u rad i donese odluku. Na osnovu izveštaja sudije izvestioca sledi da je odluka u predmetu Rev2 3203/25 doneta, što znači da je prigovor ostvario svoju svrhu. Pravo predlagača nije povređeno, imajući u vidu i da od dana dostavljanja predmeta Vrhovnom sudu 22.10.2025. godine radi odlučivanja o reviziji do podnošenja prigovora za ubrzanje postupka 16.06.2026. godine nije prošlo devet meseci i postupanje Vrhovnog suda se ne može oceniti kao neažurno ili van razumnog roka.

Na osnovu odredbe člana 10. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Odluku kao u stavu drugom izreke, Vrhovni sud je doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku u vezi odredbe člana 28. i 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, imajući u vidu da predlagač u ovom postupku nije uspeo.

S u d i j a

Dragana Mirosavljević, s.r.

Pouka o pravnom leku:

Protiv ovog rešenja predlagač ima

pravo žalbe Vrhovnom sudu u roku od

8 dana od dana njegovog prijema

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković