Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 98/06) propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Prema članu 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Imajući u vidu navedene odredbe u kontekstu utvrđenih činjenica, Vrhovni sud je zaključio da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, te da je njegov prigovor neosnovan.

Ovo stoga što je Vrhovni sud od podnošenja zahtev za preispitivanje sudske odluke aktivno preduzimao radnje u cilju ostvarivanja procesnih uslova za odlučivanje, tako što je po prijemu zahteva, dana 04.11.2025. godine tražio od Upravnog suda spise premeta Uću 50878/23, a potom je 19.11.2025. godine tražio od Vlade Republike Srbije, Kancelarije za Kosovo i Metohiju, da dostavi odgovor na podnet zahtev za preispitivanje sudske odluke. Imajući navedeno u vidu, trajanje postupka u ovoj fazi ne može se pripisati u krivicu suda, niti se može smatrati da je od podnošenja zahteva do podnošenja prigovora, odnosno u periodu nešto dužem od sedam meseci, protekao neprimereno dug vremenski period koji bi doveo do povrede prava stranke na suđenje u razumnom roku.

Vrhovni sud je cenio navode prigovora kojima se ukazuje na dugo trajanje upravnog spora, pa je našao da ovi navodi ne mogu uticati na donošenje drugačije odluke u ovom predmetu. U ovom konkretnom slučaju predmet upravnog spora nije hitan, pri čemu se mora imati u vidu i odredba člana 177. stav 1. Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“ br. 110/09 ... 18/22), prema kojoj su sudije dužne da predmete rešavaju po redosledu njihovog prijema u sud.

Kako se osnovano može očekivati da će predmet biti okončan u kratkom roku, budući da je sudija izvestilac u svom izjašnjenju naveo da se će biti rešen do kraja novembra meseca 2026. godine, kao i sve ostale razloge navedene u ovom obrazloženju, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 10. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučio kao u izreci rešenja.

Predsednik Vrhovnog suda

Miroljub Tomić s.r.

POUKA O PRAVNOM LEKU:

Protiv ovog rešenja predlagač ima

pravo žalbe Vrhovnom sudu u roku od 8

dana od dana prijema ovog rešenja

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković