Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 10013/2025
14.08.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Boljević, predsednika veća, Jasmine Simović, Jelice Bojanić Kerkez, Dobrile Strajina i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nemanja Milošević, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Maksimović, advokat iz ..., zbog sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 15970/23 od 24.01.2025. godine, na sednici održanoj 14.08.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 15970/23 od 24.01.2025. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 15970/23 od 24.01.2025. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Mladenovcu, Sudska jedinica u Sopotu P 195/20 od 28.04.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu na ime sticanja bez osnova isplati 242.705,88 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.10.2022. godine do isplate. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 114.000,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 15970/23 od 24.01.2025. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postpuka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija).

Tuženi je dao odgovor na reviziju.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je vraćanje novčanog iznosa navodno stečenog bez osnova, zato što su od tužioca u izvršnom postupku, a na osnovu odgovarajuće izvršne isprave – presude i na osnovu rešenja o izvršenju naplaćeni troškovi parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od momenta isteka roka za doborovljno izvršenje. Pobijana presuda kojom je odbijen tužbeni zahtev doneta je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima suda. Revizija se formalno poziva na zakonske razloge za primenu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, a u stvari se ukazuje na pogrešnu ocenu izvedenih dokaza što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije, pri čemu se ne ukazuje na postojanje drugačijih odluka drugostepenih sudova u bitno istovrsnim činjeničnopravnim situacijama, pa Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje u smislu člana 404. stav 1. ZPP i da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebu ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Članom 468. stav 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 28.01.2020. godine, a vrednost spora je 242.705,88 dinara

. Pošto se u konkretnom slučaju radi o sporu čija je vrednost očigledno ispod zakonskog limita propisanog članom 468. stav 1. ZPP, to revizija nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6.ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u drugom stavu izreke.

Kako troškovi odgovora na reviziju ne predstavljaju potrebne troškove radi vođenja parnice u smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u trećem stavu izreke, primenom člana 165. stav 1. istog zakona.