.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 10041/2025
03.12.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilje AA, iz ..., čiji je punomoćnik Milan Lukić, advokat iz ..., protiv tuženog BB, iz ..., čiji je punomoćnik Milan Kelijašević, advokat iz ..., radi utvrđenja nedostojnosti za nasleđivanje, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 769/25 od 13.03.2025. godine, u sednici održanoj 03.12.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 769/25 od 13.03.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 769/25 od 13.03.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji P 901/22 od 13.12.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je tuženi nedostojan za nasleđivanje i da zbog nedostojnosti ne može na osnovu zakona naslediti zakonski deo zaostavštine iza pok. VV, bivšeg iz ..., i da se obaveže tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka. Stavom drugim izreke,obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 93.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 769/25 od 13.03.2025. godine, delimično je preinačena prvostepena presuda u delu odluke o troškovima postupka tako što je tužilja obavezana da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 90.000,00 dinara, dok je u preostalom delu potvrđena prvostepena presuda, i odbijena žalba tužilje.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede postupka, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20 i 10/23 - drugi zakon), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbi Zakona o nasleđivanju, odbijen je tužbeni zahtev da se utvrdi da je tuženi, kao otac ostavioca, pok. VV, nedostojan za nasleđivanje. Ovo zbog toga što prema utvrđenom činjeničnom stanju, zasnovanom na pisanim dokazima i iskazima stranaka i saslušanih svedoka, nije utvrđeno da je tuženi uskratio nužnu pomoć pok. VV, niti da su postupci tuženog bili u uzročno-posledičnoj vezi sa pogoršanjem njegovog zdravstvenog stanja, čime se tuženi nije ogrešio o zakonsku obavezu izdržavanja, jer takva obaveza nije ni postojala, zbog čega je zaključeno da nema razloga koji bi tuženog činili nedostojnim za nasleđivanje u smislu člana 4. stav 1. tačka 4. Zakona o nasleđivanju.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepene presude u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima stranaka, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, jer pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja i okolnosti svakog slučaja. Takođe, revizijom se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP. Stoga, po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje.
Iz navedenih razloga, doneta je odluka kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 01.08.2022. godine, u kojoj je kao vrednost predmeta naveden iznos od 10.000,00 dinara.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Iz tog razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
