Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1666/2023 od 08.02.2024. godine, stavom prvim izreke, delimično su usvojene žalbe parničnih stranaka, pa je prvostepena presuda preinačena u odbijajućem delu i u delu odluke o troškovima postupka tako što je obavezana tužena da tužiocu pored iznosa dosuđenog prvostepenom presudom isplati još iznos od 500.000,00 dinara (ukupno 1.500.000,00 dinara), sa zakonskom zateznom kamatom od 02.03.2023. godine do isplate i snižena obaveza tužene da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka sa iznosa od 366.250,00 dinara na iznos od 207.600,00 dinara, a u preostalom delu prvostepena presuda je potvrđena. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 12.420,00 dinara, a stavom trećim izreke, odbijen zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući je u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, shodno odredbi člana 403. stav 2. i 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/2011...18/20 i 10/23 – dr. zakon, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužioca delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je rođen 1970. godine, nije osuđivan, po zanimanju je radnik, živi u ... sa majkom, sestrom i njenim sinom u porodičnoj kući. Tužilac je 07.12.2018. godine otputovao u Teslić, Republika BiH, gde je često radio na građevini, tu je iznajmio stan na mesec dana. Dana 13.12.2018. godine sestra BB ga je u telefonskom razgovoru obavestila da je policija vršila pretres u njihovoj porodičnoj kući i da je osumnjičen za ubistvo. Tužilac se nakon toga nije javio policiji u Tesliću. Protiv tužioca, kao osumnjičenog, 14.12.2018. godine Više javno tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici je donelo naredbu o sprovođenju istrage zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 4. Krivičnog zakona, dana 07.12.2018. godine, na osnovu čijeg predloga je istog dana sudija za prethodni postupak Višeg suda u Sremskoj Mitrovici doneo rešenje Kpp 92/18 kojim je tužiocu određen pritvor zbog postojanja sumnje da je izvršio navedeno krivično delo i to na osnovu člana 211. stav 1. tačka 1, 2. i 4. Zakona o krivičnom postupku, sa trajanjem najduže 30 dana. Istog dana MUP Republike Srpske PU Doboj PS Teslić je na osnovu raspisane poternice PU u Sremskoj Mitrovici, po naredbi Višeg suda u Sremskoj Mitrovici, lišio slobode tužioca na osnovu člana 97. i 204. Zakona o krivičnom postupku RS, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo iz člana 226. stav 1. Krivičnog zakona RS. Postupajući po molbi Ministarstva pravde Republike Srbije od 26.12.2018. godine, za izručenje tužioca, Ministarstvo pravde BiH donelo je 24.04.2019. godine rešenje o izručenju u svrhu nastavka krivičnog postupka koji se protiv tužioca vodi pred Višim sudom u Sremskoj Mitrovici. Dana 15.09.2019. godine, u postupku ekstradicije policijski službenici PU Sremska Mitrovica su na graničnom prelazu Sremska Rača od policijskih službenika BiH preuzeli tužioca. Vest o tužiočevom hapšenju je medijski propraćena u pisanim izdanjima dnevnih novina i na portalima. Pravnonsžanom presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K 76/20 od 19.05.2021. godine, tužilac je oslobođen od optužbe da je dana 07.12.2018. godine u ..., izvršio krivično delo teško ubistvo, koje mu je stavljeno na teret a istog dana rešenjem suda pod istim brojem ukinut pritvor i odlučeno da se ima odmah pustiti na slobodu, iz čega proizlazi da je tužilac u pritvoru bio 886 dana. Tužilac je zbog boravka u pritvoru trpeo osudu okoline, ne može da pronađe zaposlenje, ima osećaj da ga neko prati, živi u strahu, leči se kod psihijatra i redovno uzima terapiju koju mu psihijatar prepisuje.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda, slobode i prava ličnosti, do koje je došlo zbog neosnovanog lišenja slobode dosudio iznos od 1.000.000,00 dinara sa zateznom kamatom, a drugostepeni sud je pobijanom presudom tužiocu pored ovog iznosa dosudio iznos od još 500.000,00 dinara sa zateznom kamatom, ocenivši da iznos od ukupno 1.500.000,00 dinara predstavlja adekvatnu satisfakciju za nematerijalnu štetu koju je tužilac pretrpeo usled neosnovanog lišenja slobode.

Po oceni Vrhovnog suda, pobijanom presudom je o visini naknade nematerijalne štete odlučeno uz pogrešnu primenu materijalnog prava, jer nisu primenjeni svi kriterijumi i merila za procenu visine nematerijalne štete propisani odredbom člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, na šta se revizijom osnovano ukazuje.

Naime, iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je tužilac u pritvoru bio ukupno 886 dana, da je za to vreme trpeo strah zbog osuđenika sa kojima je bio u ćeliji, da je trpeo loše higijenske uslove, da tužilac živi u malom gradu – ..., čiji se stanovnici međusobno poznaju i gde se vesti brzo šire, pogotovo što je njegovo hapšenje medijski propraćeno, te da je tužilac nakon izlaska iz pritvora trpeo osudu okoline, izbegavanje i podozrenje, zbog čega po oceni Vrhovnog suda tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede ugleda, časti, slobode i prava ličnosti do koje je došlo usled neosnovanog pritvora, adekvatnu naknadu čini iznos od još 2.000.000,00 dinara, te će tužilac ukupno dosuđenim iznosom od 3.500.000,00 dinara, dobiti odgovarajuću satisfakciju za pretrpljenu štetu.

Na osnovu izloženog primenom odredbe člana 416. stav 1. ZPP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Po stanovištu Vrhovnog suda iznos od ukupno 3.500.000,00 dinara, predstavlja pravičnu naknadu za duševne bolove koje je tužilac trpeo usled neosnovano određenog pritvora, te je njegovo potraživanje preko dosuđenog iznosa a do traženog iznosa od 7.088.000,00 dinara, neosnovano, zbog čega je u tom delu primenom odredbe člana 414. stav 1. revizija odbijena.

Učinjeno preinačenje uticalo je i na odluku o troškovima spora, pa su tužiocu primenom članova 153. stav 2. i 154. ZPP dosuđeni troškovi prvostepenog postupka prema iznosu od 3.5000.000,00 dinara sa kojim je uspeo u sporu, a u granicama postavljenog zahteva za naknadu ovih troškova, i to na ime sastava tužbe traženih 30.000,00 dinara, na ime zastupanja na tri održana ročišta po 31.000,00 dinara i na ime pristupa na dva odložena ročišta po 16.500,00 dinara, koji iznosi ne prevazilaze iznose iz tarifnog broja 13. Advokatske tarife, na ime troškova veštačenja 31.250,00 dinara i na ime taksi na tužbu i prvostepenu presudu po 66.300,00 dinara prema Taksenoj tarifi iz Zakona o sudskim taksama. Tužilac je u drugostepenom postupku uspeo sa iznosom od 500.000,00 dinara, a naknadu troškova sastava žalbe i sudskih taksi na žalbu i drugostepenu presudu je tražio u ukupnom iznosu od 60.000,00 dinara, koji ne prevazilazi visinu troškova na koje ima pravo za ove preduzete radnje po Advokatskoj i Taksenoj tarifi, zbog čega su mu ovi troškovi dosuđeni u traženom iznosu. Ukupan iznos troškova prvostepenog i drugostepenog postupka na čiju naknadu tužilac ima pravo je 381.350,00 dinara, stavom prvim izreke pobijane presude tužiocu je na ime naknade ovih troškova dosuđeno 207.500,00 dinara, zbog čega je pobijana presuda preinačena u tom delu i tužiocu dosuđena razlika od 173.850,00 dinara.

Tužilac je u postupku po reviziji uspeo sa iznosom od 2.000.000,00 dinara zbog čega mu je, srazmerno visini tog iznosa primenom odredaba članova 153. stav 2. i 154. ZPP, dosuđena tražena naknada troškova i to u iznosu od 24.750,00 dinara na ime nagrade punomoćniku za sastav revizije i po 97.500,00 dinara na ime taksi na reviziju i takse na odluku po reviziji, sa traženom zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate, sve u skladu sa Advokatskom tarifom i Taksenom tarifom iz Zakona o sudskim taksama.

Na osnovu izloženog, primenom odredbe člana 165. stav 2. ZPP, doneta je odluka o troškovima spora iz stava drugog i stava trećeg izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković