U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Aleksić, advokat iz ..., protiv tuženog „Philip Morris Operations” AD Niš, čiji je punomoćnik Nebojša Stanković, adv. iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 426/2019 od 04.09.2019. godine, u sednici održanoj 21.10.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 426/2019 od 04.09.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 6775/16 od 11.10.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu plati na ime naknade štete za 2004. godinu 271.344,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.10.2018. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev za veći iznos od dosuđenog a do traženih 518.019,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 204.426,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 426/2019 od 04.09.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P 6775/16 od 11.10.2018. godine u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je ista presuda u stavu drugom i trećem izreke, tako što je obavezan tuženi da tužiocu pored iznosa dosuđenog prvostepenom presudom od 271.344,00 dinara, plati još 246.675,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.10.2018. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu plati na ime troškova postupka 346.926,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.

Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, koja je učinjena pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11 i 87/18), na čiju primenu upućuje član 506. stav 2. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a pred drugostepenim sudom nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se ukazuje u reviziji.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa pravnim prethodnikom tuženog 2004. godine zaključio ugovor o proizvodnji i isporuci sirovog duvana tipa „Virdžinija“, po kome je tužilac preuzeo obavezu da na površini od 2 ha rasadi 44.000 strukova duvana i da tuženom preda količinu od 3.600 kg sirovog duvana. Tuženi je imao obavezu da tužiocu kao proizvođaču pruži stručna uputstva oko proizvodnje i zaštite duvana i da tužiocu obezbedi seme, hemijska sredstva i repromaterijal, te da preuzme proizvedenu količinu duvana. Veštačenjem od strane veštaka poljoprivredne struke utvrđeno je da je tužilac izvršio pripremu zemljišta za proizvodnju duvana, proizveo rasad, izvršio sadnju duvana i zaštitu odgovarajućim sredstvima po uputstvu reonskog instruktora tuženog, a posle sprovedenih agrotehničkih mera tuženi je izvršio brojanje rasađenih strukova duvana i konstatovano da je tužilac rasadio 37.500 strukova duvana. Utvrđeno je da je seme koje je tuženi isporučio tužiocu bilo bez deklaracije, da je reč o nepriznatoj sorti duvana „Virdžinija NC 55“, koja nije mogla da se daje u komercijalne svrhe. Tužilac je na vreme i uz primenu svih agrotehničkih mera proizveo i rasadio 44.000 strukova duvana, međutim, kako je duvan počeo da žuti, tužilac je o tome obavestio reonskog instruktora po čijem je savetu uklonio rasađene biljke koje su bile zaražene bolešću duvana i zato je prilikom prebrojavanja od strane tuženog došlo do broja 37.500 primljenih strukova. Dalje je na osnovu nalaza i mišljenja veštaka utvrđeno da je tužilac zasadio duvan koji je oboleo, da se bolest vremenom intenzivirala, što je dovelo do izostajanja očekivanog roda duvana, a pored davanja nedeklarisanog semena, tuženi je učinio i niz drugih propusta koji su uticali na umanjeni rod duvana. Na osnovu 37.500 primljenih strukova, tužilac je pretrpeo štetu od 2254,63 evra, odnosno 271.344,00 dinara, a prema ugovorenom broju strukova od 44.000 tužilac je pretrpeo štetu od ukupno 518.019,00 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je pravilno utvrdio osnov odgovornosti tuženog za nastalu štetu, ali je pogrešno odlučivao prilikom određivanja visine nastale štete, ceneći da je tužiocu šteta prouzrokovana samo za 37.500 sadnica koje su se primile, te je obavezao tuženog da tužiocu naknadi štetu od 271.344,00 dinara.

Drugostepeni sud je pravilno odlučio kada je preinačio prvostepenu presudu u delu koji se odnosi na visinu štete, tako što je obavezao tuženog da tužiocu plati 518.019,00 dinara, što je utvrđena visina svih rasađenih 44.000 sadnica.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, tuženi je prouzrokovao štetu na taj način što je tužiocu kao kooperantu u postupku proizvodnje i isporuke sirovog duvana, isporučio seme iz uvoza bez deklaracije, koje nije bilo na listi priznatih sorti duvana u momentu isporuke. Isporukom ovakvog semena, tuženi je postupio protivno odredbama člana 3, 8. i 10. Zakona o semenu i sadnom materijalu („Sl. glasnik RS“, br.54/93...101/05), koji je bio na snazi u vreme isporuke semena. Tužilac je upotrebio ovakvo seme, zasadio, a potom rasadio 44.000 zasada koja su kasnije počela da obolevaju, te je po nalogu nadležnog lica morao da uništi određen broj zasada radi sprečavanja daljeg širenja bolesti i zato je preostalo 37.500 zasada. Međutim, zbog svih nedostataka isporučenog semena duvana, tužiocu je prouzrokovana šteta u vidu izgubljene dobiti od 518.019,00 dinara, što bi bila vrednost od 44.000 zasada, koju bi prema očekivanom stanju stvari tužilac ostvario, da nije bilo propusta tuženog. Tuženi je preduzeće koje se bavi profesionalnom distribucijom duvanskih proizvoda i zato mora da postupa na savestan način u pogledu kvaliteta isporučenog semena kooperantima koji realizuju proizvodnju sirovog duvana. Kako je tuženi zbog propusta u odabiru i kvalitetu semena koje je isporučio prouzrokovao štetu tužiocu kao proizvođaču, to su ispunjeni uslovi propisani članom 154. Zakona o obligacionim odnosima za odgovornost tuženog za nastalu štetu. Imajući u vidu da tužilac nije ostvario korist koju je osnovano očekivao od proizvodnje i prodaje sirovog duvana u smislu člana 189. ZOO, to je tuženi u obavezi da tužiocu u skladu sa odredbom člana 190. istog zakona, tužiocu plati potpunu naknadu prouzrokovane štete u visini od 518.019,00 dinara, kako je to pravilno zaključio drugostepeni sud. Na dosuđeni iznos naknade štete pravilno je odlučeno da je tuženi u obavezi da plati i zakonsku zateznu kamatu na osnovu člana 277. ZOO.

Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo. Ostalim revizijskim navodima se osporava činjenica da je tužilac zasadio 44.000 strukova biljaka, međutim ovi revizijski navodi su neosnovani jer je drugostepeni sud pravilnom primenom člana 231. stav 2. ZPP o teretu dokazivanja, utvrdio spornu činjenicu na način koji prihvata Vrhovni kasacioni sud.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić