.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 10243/2025
25.12.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Vesne Mastilović i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik u postupku po reviziji Dušan Jovanović, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Radiša Srejić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zaječaru Gž 330/25 od 15.04.2025. godine, u sednici održanoj 25.12.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zaječaru Gž 330/25 od 15.04.2025. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Zaječaru Gž 330/25 od 15.04.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zaječaru P 51/25 od 30.01.2025. godine, stavom prvim izreke, ukinuto je u celosti rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Zaječaru I.Iv 8/22 od 26.01.2022. godine i odbijen tužbeni zahtev tužilje kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 103.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Zaječaru Gž 330/25 od 15.04.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. istog člana za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj jer nije potrebno razmotri pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava. Ovo iz razloga što su u konkretnom slučaju nižestepeni sudovi odluku o odbijanju tužbenog zahteva za isplatu duga po osnovu računa o izvršenim advokatskim uslugama doneli pri činjeničnom utvrđenju da je tužena isplatila tužilji nagradu i naknadu troškova za sve preduzete advokatske radnje u skladu sa Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata važećom u vreme izdavanja računa, a tužilja navodima revizije osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocenu izvedenih dokaza što nije dozvoljen revizijski razlog. Takođe, bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje su ukazuje revizijom nisu razmatrane jer nisu zakonom propisan razlog zbog kojeg bi moglo da se dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Inicijalni akt - predlog za izvršenje radi isplate duga podnet je 24.01.2022. godine. Vrednost predmeta spora je 5.652,00 dinara i postupak je, nakon što je nastavljen kao po prigovoru protiv platnog naloga, vođen po pravilima parnice u sporu male vrednosti.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojim je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema citiranom članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tužilje nije dozvoljena.
Takođe, tužilja revizijom osporava i pravnosnažnu odluku o troškovima parničnog postupka. Dakle, u tom delu revizija je izjavljena protiv rešenja kojim je odlučeno o sporednom traženju tužilje (potraživanja naknade troškova je akcesorne prirode u odnosu na glavni zahtev) i to primenom procesnih odredbi ZPP-a, pa je s obzirom na vrstu pobijane odluke revizija nedozvoljena, a izjavljena je u sporu u kome ne bi bila dozvoljena ni revizija protiv pravnosnažne presude.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Mirjana Andrijašević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
