Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3599/24 od 18.09.2024. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je delimična presuda Višeg suda u Beogradu P 1899/21 od 05.12.1923. godine, ispravljena rešenjem istog suda P 1899/21 od 25.03.2024. godine u stavu prvom, drugom, trećem i šestom izreke, a žalba tužioca protivtuženog je odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je delimična presuda prvostepenog suda u delu stava četvrtog izreke u odnosu na protivtužbeni zahtev tužene – protivtužilje DD, tako što je obavezan tužilac protivtuženi da se iseli iz preostale površine poslovnog prostora ugosteljstva broj posebnog dela bb, evidencije broj 3, u prizemlju stambeno poslovne zgrade u ulici ... broj .. u Beogradu, upisane kao objekat broj 1 na kat.parceli broj ... KO Savski Venac u listu nepokretnosti ... KO Savski Venac, te da isti oslobodi i lica stvari i preda tuženoj – protivtužilji DD u državinu u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude. Stavom trećim izreke, odbačena je kao nedozvoljena žalba tužene – protivtužilje DD, izjavljena protiv stava trećeg izreka delimične presude Višeg suda u Beogradu P 1899/21 od 05.12.2023. godine, ispravljene rešenjem istog suda od 25.03.2024. godine.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž 3599/24 od 09.12.2024. godine ispravljena je presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 3599/24 od 18.09.2024. godine, tako što se u izreci presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3599/24 od 18.09.2024. godine briše stav drugi i treći umesto kojih u stavu drugom izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3599/24 od 18.09.2024. godine treba pravilno da stoji: utvrđuje se da je žalba tužene – protivtužilje DD izjavljena protiv stava trećeg i četvrtog izreke delimične presude Višeg suda u Beogradu P 1899/21 od 05.12.2023. godine, ispravljena rešenjem istog suda P 1899/21 od 25.03.2024. godine, povučena. U daljem delu izreke naznačenog rešenja o ispravci izvršena je ispravka i delova obrazloženja presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3599/24 od 18.09.2024. godine.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, ispravljene rešenjem istog suda od 19.12.2024. godine, tužilac – protivtuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi – protivtužioci BB, VV, GG i ĐĐ su podneli odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu troškova revizijskog postupka.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), Vrhovni sud je našo da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti je pak učinjena neka druga bitna povreda postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku na koju se tužilac – protivtuženi poziva, jer je drugostepeni sud imao u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja i činjenično stanje koje je utvrđeno u postupku pred prvostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Odeljenja za komunalno stambene poslove SO Savski Venac broj 3121/1 od 15.08.1963. godine odobreno je investitoru Ugostiteljskom preduzeću „Madera“ adaptacija i renoviranje restorana „Mali Pariz“, u ulici ... broj .., u svemu prema investiciono tehničkoj dokumentaciju u glavnom projektu. Rešenjem Sekretarijata za komunalne i građevinske poslove Skupštine Grada Beograda broj 15-2-3 broj 278/2/84 od 18.07.1964. godine poništeno je rešenje Odeljenja za komunalne i stambene poslove SO Savski Venac broj 3121/4 od 31.12.1963. godine, kojim je izdata dozvola za upotrebu u PU „Madera“ po izvršnoj adaptaciji na osnovu rešenja istog organa 3121 od 15.08.1963. godine, bez instalacija centralnog grejanja. Rešenjem građevinskog inspektora Odeljenja za inspekcijske poslove Opštine Savski Venac broj 356-14/2005 od 28.03.2005. godine naređeno je UP „Madera“ investitoru radova na adaptaciji i rekonstrukciji poslovnog prostora restorana „Mali Pariz“ u ulici ... broj .. da u roku od pet dana od dana prijema rešenja ozida pregradni zid 12 cm između magacina i pripreme dužine 3,75 cm, visine 4,05 metara, zazida porušeni deo zida radi formiranja otvora dimenzija 130 h 4,05 metara, debljine 25 cm i postavi vrata širine 0,90 metara na ulazu u pripremu, zazida porušeni deo zida radi formiranja otvora dim. 1,00 h 4,05 debljine 70 cm i postavi vrata na ulaz u magacin, ozida pregradne zidove u ženskom i muškom WC-u u dužini od 1,14 i 1,40 cm, visine 3 metra, debljine 7 metara i ozida pregradni zid između kancelarija muškog WC-a debljine 20 cm, te da ukoliko investitor ne postupi po nalogu da će to biti sprovedeno prinudnim putem. JP Savski Venac odlukom broj 01-6/2005 od 30.05.2005. godine odobrilo je Preduzeću „Gemax“d.o. Beograd izvođenje radova na adaptaciji poslovnog prostora na spornom objektu, površine 219 m2, u svemu prema priloženom premeru i predračunu radova i određeno da izvođenje radova pada na teret sredstava zakupca bez prava potraživanja istih po bilo kom osnovu.

Ugostiteljsko preduzeće „Madera“ a.d. i Preduzeće „Gemax“d.o. Beograd dana 09.08.2006. godine zaključili su ugovor o međusobnom regulisanju prava i obaveza i konstatovali da Preduzeće „Gemax“d.o. Beograd stupi na mesto UP „Madera“ kao zakupac poslovnog prostora u ulici ... broj .. Mali Pariz, a obe ugovorne strane su podnele zahtev za dobijanje saglasnosti za prenos prava zakupa predmetnog poslovnog prostora i Upravnom odboru JP Poslovni prostor Savski Venac. JP Poslovni prostor je doneo odluku 01-6/2005 kojim se Preduzeće „Gemax“d.o. Beograd određuje za neposrednog korisnika – zakupca predmetnog poslovnog prostora i zaključen je predugovor o zakupu poslovnih prostorija od 06.05.2005. godine. Čanom 2. ugovora je konstatovano da se Preduzeće „Gemax“d.o. Beograd bez daljeg prisustva i saglasnosti može knjižiti na nepokretnosti nastalog izvedenim radovima u skladu sa navedenim odobrenjima.

Nakon toga, Preduzeće „Gemax“d.o. Beograd je zaključilo ugovor o međusobnom regulisanju prava i obaveza sa tuženim – protivtužiocem dana 21.08.2007. godine. Ugovor je overen kod javnog beležnika pod Oup 2277-2015 dana 21.05.2015. godine. Po tom ugovoru zaključen je predugovor o zakupu poslovnog prostora i aneks ugovora o zakupu pod istim brojem dana 14.06.2007. godine. Konstatovano je da ovde tužilac – protivtuženi preuzima sva prava i obaveze koje „Gemax“d.o. Beograd ima prema Ugostiteljskom preduzeću „Madera“, pa i u pogledu odobrenja za izgradnju investicionog objekta od strane Odeljenja za komunalno stambene poslove SO Savski Venac od 15.08.1963. godine. Praktično Preduzeće „Gemax“d.o. Beograd prenelo je na ovde tužioca – protivtuženog celokupna prava i obaveze preuzete ugovorom zaključenim sa UP „Madera“ i dalo je saglasnost ovde tužiocu – protivtuženom da bez njegovog daljeg prisustva i saglasnosti može se uknjižiti na nepokretnosti izgrađenoj u skladu sa odobrenjem za izgradnju investicionog objekta od 15.08.1963. godine i odobrenjem za upotrebu od 31.08.1963. godine.

Tužilac – protivtuženi je kao zakupac sa JP Poslovni prostor Savski Venac kao zakupodavcem dana 14.11.2011. godine zaključio ugovor o zakupu poslovnog prostora u Beogradu, u ulici ... broj .., površine 219 m2, na period od 20 godina, a počev od 01.01.2017. godine, uz konstataciju u ugovoru da zakupac po bilo kom osnovu nema pravo da traži naknadu niti suvlasništva po osnovu investiranja u poslovni prostor.

Pravnosnažnom izvršnom delimičnim rešenjem Agencije za restituciju, Područne jedinice Beograd broj 46-000875/2013 od 08.10.2015. godine, vraćena je imovina i utvrđeno pravo svojine, i to VV u udelom od 2/18 idealnih delova, AA u udelu od 2/18 idealnih delova i GG u udelu od 2/6 idealnih delova na nacionalizovanoj nepokretnosti, sada spornoj u ulici ... broj .. u Beogradu, upisano kao objekat broj 1. Predmetnim delimičnim rešenjem predmetni prostor se vraća u državinu po isteku 3 godine od dana izvršnosti rešenja, pri čemu od dana sticanja svojine do stupanja u posed zakupci prostora stupaju u pravni odnos sa bivšim vlasnikom kao zakupodavcem po ugovoru koji je zaključen sa prethodnim vlasnikom, odnosno korisnikom.

Rešenjem Agencije za restituciju, Područne jedinice Beograd broj 46- 014410/2013 od 12.11.2015. godine, vraćena je imovina i utvrđeno pravo svojine DD u delu 2/8 idealnih delova GG u delu od 1/6 idealnih delova na nacionalizovane nepokretnosti ugostiteljskog objekta u ulici ... broj .., objekat broj 1 na parceli ... KO Savski Venac. Rešenjem Agencije za restituciju, područne jedinice Beograd od 12.02.2016. godine, vraćena je imovina i utvrđeno pravo svojine zakonskom naslednicu bivšeg vlasnika DD u delu od 1/6 idealnih delova na predmetnoj nepokretnosti. Sada tužena – protivtužilja GG je kao poklonodavac svoj udeo u naznačenom poslovnom prostoru poklonila ostalim tuženima – protivtužiocima. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda od 19.07.2022. godine u Službi za katastar nepokretnosti kao predmet naznačenog poslovnog objekta u određenim kvotama vode se upravo ovde tuženi – protivtužioci.

Adaptacijom i ulaganjem objekat sada ima površinu od 370,70 m2, jer je prostor ispred lokala pretvoren u terasu, a izvršena su i određene adaptacije i proširenja u podrumskom delu.

U toku postupka izvršena je i procena tržišne vrednosti prostora i ulaganja, pa je utvrđeno da je vrednost ulaganja 348.835,85 evra.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužioca – protivtuženog neosnovan. Nalazi da se putem investiranja u adaptaciju i pretvaranja prostora ispred lokala ne može steći pravo svojine na predmetnom objektu, jer tužilac nije bio vlasnik naznačenog objekta. Objekat je dobio u zakup. Bila je odobreno investiranje u adaptaciju, ali po tom osnovu lice koje vrši i izvodi te radove ne može postati vlasnik objekta koji nije njegov. Pravni prethodnici tužioca – protivtuženog kao zakupci, a tužilac – protivtuženi kao zakupac vršili su adaptaciju i dogradnju objekta koji je bio u režimu društvene svojine i na osnovu navedenog ulaganja u adaptaciju i dogradnju izvršili otuđenje dograđenog dela nepokretnosti iz društvene svojine mimo zakonskih uslova. Objekat je bio u režimu društvene svojine, a zaključenjem predmetnih ugovora i to ugovora između Preduzeća „Madera“ a.d. i Preduzeća „Gemax“d.o. Beograd, a kasnije preduzeća „Gemax“d.o. Beograd i ovde tuženog zaključeni su suprotno odredbi člana 14. tav 1. Zakona o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik RS“, br.42/98 koji je prestao da važi sa 01.09.2014. godine). Ugovori su imali nameru da se imovina u društvenoj svojini otuđi na nezakonit način, a otuđenje društvene ili državne imovine moglo se vršiti isključivo javnim nadmetanjem ili prikupljanjem pismenih ponuda, a izuzetno neposrednom pogodbom, ali samo kada se otuđenje nije moglo postići javnim nadmetanjem, odnosno kada je pribavljanje pismenih ponuda postalo bezuspešno ako posebnim zakonom nije drukčije određeno.

Sporna imovina po utvrđenju prvostpepenog suda je kasnije u postupku restitucije vraćena pravnim sledbenicima ranijih vlasnika, pa shodno svemu tome tužilac – protivtuženi je dužan da se iseli iz prostora površine 219 m2. Shodno svemu tome, citiranim propisima sud je odbio tužbeni zahtev tužioca – protivtuženog, a usvojio protivtužbeni zahtev tuženih vezano za utvrđivanje ništavosti ugovora zaključen između preduzeća „Gemax“d.o. Beograd i tužioca – protivtuženog «Energy KOP“ d.o.o. Beograd od 21.08.2007. godine, a koji je overen od strane notara dana 21.05.2015. godine.

U ovom delu drugostepeni sud je u svemu prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda i potvrdio presudu u stavu 1, stavu 2. i stavu 3. i stavu 6 izreke za deo presude drugostepenog suda (stav 2. izreke kojim je potvrđen deo stava 4. izreke), drugostepeni sud je rešenjem o ispravci odlučio tako što je utvrdio da je žalba tužene – protivtužilje DD povučena.

Drugostepeni sud je odbacio kao nedozvoljenu žalbu tužene – protivtužilje DD izjavljene protiv stava trećeg izreke delimične presude višeg suda zbog nedostatka pravnog interesa.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo.

Pravilno je zaključio da tužilac – protivtuženi kao zakupac i investitor u pogledu adaptacije poslovnog prostora u ulici ... broj .. ne može steći pravo svojine na tom objektu, bez obzira na klauzulu sadržanu u ugovoru koji je tužilac – protivtuženi zaključio sa Preduzećem „Gemax“d.o. Beograd, gde je konstatovano da Preduzeće „Gemax“d.o. Beograd daje saglasnost ovde tužiocu – protivtuženom da bez njegovog daljeg prisustva i saglasnosti može se uknjižiti na nepokretnosti izgrađenoj odobrenjem za izgradnju investicionog objekta od 15.08.1963. godine i odobrenjem za upotrebu 31.08.1963. godine. Ovde se radilo o objektu u društvenoj svojini i isti je davan u zakup od strane Preduzeća „Madera“ uz saglasnost Javnog preduzeća Poslovni prostor Savski Venac Preduzeću „Gemax“d.o. Beograd dana 09.08.2006. godine. Iako je nakon toga Preduzeće „Gemax“d.o. Beograd zaključilo ugovor sa tužiocem o regulisanju međusobnih prava i obaveza od 21.08.2007. godine, po tom osnovu tužilac ne može steći pravo svojine na spornom objektu, što pravilno zaključuju nižestepeni sudovi. Radi se o nacionalizovanom objektu, a rešenjima Agencije za restituciju Područne jedinice Beograd (3 rešenja), predmetni poslovni prostor je vraćen pravnim sledbenicima ranijeg vlasnika u postupku restitucije. Ta rešenja su postala pravnosnažna, protekao je rok od 3 godine, do kada je raniji zakupac mogao da zadrži (u zakupu) korišćenje predmetni objekat, a iz toga proizilazi da se tužilac – protivtuženi neosnovano nalazi u državini predmetnog prostora. Ugovor koji je zaključen između Preduzeća „Gemax“d.o. Beograd i ovde tužilac – protivtuženi, u kome je predviđeno da se tužilac – protivtuženi može uknjižiti na nepokretnosti izgrađenoj odobrenjem od 1963. godine bez saglasnosti, ne može da proizvodi pravno dejstvo, što je od strane nižestepenih sudova pravilno zaključeno. Kako se tužilac – protivtuženi neosnovano nalazi u državini (jer je protekao rok od 3 godine od dana pravnosnažnosti rešenja o restituciji), to je isti dužan da preda tuženima – protivtužiocima u državinu.

Neosnovani su navodi iz revizije tuženog. Ti navodi su već isticani u toku žalbenog postupka i iste je pravilno cenio drugostepeni sud. Činjenica da sada predmetni poslovni prostor zbog pripajanja terase poslovnom prostoru ima veću površinu i sa uvećanjem u delu podruma, ne igra ulogu, s obzirom da taj deo predstavlja pripadak glavne stvari. Takvom dogradnjom na društvenom sektoru na kome tužilac – protivtužilac nije imao pravo svojine ne može se steći pravo svojine na predmetnom poslovnom prostoru koji je ranije postojao bez obzira na dobijanje dozvole od strane nadležnog državnog organa za investiciono ulaganje i adaptaciju tog prostora. Neosnovani su navodi revizije da je tužilac po osnovu ugovora o građenju i kupovine predmetnog prostora postao vlasnik toga, a ovo iz razloga što predmetni ugovor koji je zaključen i između Preduzeća „Gemax“d.o. Beograd i tužioca – protivtuženog nije zaključen u skladu sa Zakonom o prometu nepokretnosti, niti je takav ugovor mogao biti zaključen, s obzirom da se radilo o prostoru koji se nalazi u društvenoj svojini. Prenosom investitorskih prava sa UP „Madera“ Beograd na Privredno društvo „Gemax“d.o. Beograd, a potom na Privredno društvo «Energy KOP“ d.o.o. Beograd, ovde tužioca, ne može se steći pravo svojine na spornom objektu po principu da niko ne može preneti više prava na onoga nego što ga sam ima.

Pravilna je odluka suda vezana u pogledu odluke o troškovima postupka.

Sud nije priznao troškove revizijskog postupka tuženima-protivtužiocima, a ovo iz razloga jer odgovor na reviziju nije obavezan.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković